Чланци

ДЕСПОТОВАЦ ОСВАНУО У ЊУЈОРК ТАЈМСУ

    Пре шесто година, између Маћехе и Пасторка, поред Ресаве, настало је једно од импозантних дела архитектуре средњег века – Манасија. У подножју Манасије се, већ четири године за редом, сваког августа одржава тродневни витешки фестивал “JUST OUT“. Фестивал је посвећен њеном ктитору, великом владару, визионару и племенитом човеку - деспоту Стефану Лазаревићу. Деспотовац, градић на прагу Источне Србије, као домаћин овог фестивала je завршио у рубрикама најпознатијих светских медија - Њујорк тајмса, Дејли тајмса и Ројтерса.

   Мултимедијални спектал витезова под деспотовом кулом окупио је преко шесто витезова из 27 земаља и надмашујући сва очекивања, преко сто хиљада посетилаца. Новина је да су, по први пут ове године, учествовале и земље изван Европе, Судан и Иран, тако да, по речима директора фестивала Владимира Благојевића, овај фестивал поприма светски карактер. Покровитељ фестивала је Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије, а главни спонзори ове године Триглав осигурање и Комерцијална банка.

   Програм витешког фестивала започео је на отвореном амфитеатру, у дну зидина Манасије, извођењем химне “Боже правде” Братислава Старчевића, једног од чланова хора Факултета Педагошких наука из Јагодине који је отворио овогодишње Дане српскога духовног преображења. Премијерно је приказан и филм “Научити мрак да сија” у коме је наратор био наш познати глумац Небојша Глоговац. Организатори су га том приликом постхумно прогласили за хероја године „JUST OUT“ фестивала.

   Сада већ традиционални витешки спектакл, пригодним поздрављањем публике и свих присутних званица, отворио је директор фестивала Владимир Благојевић. “Част ми је и задовољство што стојим пред вама и што смо заједно вечерас подно зидина Манасије која слави шест векова постојања. Наша мисија је да овим фестивалом оживимо сећање на великог деспота Стефана Лазаревића који нам је у наслеђе оставио дивљења вредан манастир и витешке врлине по којима је био познат широм Европе. Овим величанственим амбијентом и догађајем желимо да пошаљемо најлепшу слику Србије у свет”, рекао је Благојевић. Након наступа културно-уметничког друштва “Бук” и трупе “Уна сага сербика”, витезови су, уз звуке француских средњовековних мелодија, продефиловали испред публике, а потом неустрашиво демонстрирали неколико примера витешких борби.

ДУХ СРЕДЊЕГ ВЕКА ОЖИВЉЕН У ВИТЕШКОМ СЕЛУ

Центар свих дешавања другог дана премештен је у само витешко село. Са леве стране реке Ресаве и погледом на манастир Манасију живот се враћа у средњи век. Витешко село било је препуно ведрих и раздраганих људи, задовољних што на ова три дана могу да буду неко о коме су маштали од малена - витезови. На стотине њих, у униформама и оклопима из различитих временских периода, шетају међу шаторима, увежбавају борбе, притежу оружје. Ту су и њихове жене у својим костимима, спремају ручак, брину о деци, праве накит од коже и грнчарију. На крају сви се окупљају уз гајде и добро се забављају уз музику, храну и пиће.

Разне средњовековне занате, школе гађања стрелом, бацање секире, јахање коња, све можете аутентично искусити у средњовековном селу. У самом центру села постављен је огроман ринг где се током већег дела дана одигравају борбе. Осмишљено као турнир, учесници се боре у четири категорије. Прва категорија је дуги мач, друга мач и штит, потом профајт борбе и на самом крају, оно што је публика највише очекивала, борбе три на три. Не само представа за посетиоце, већ праве, тешке борбе прса у прса. Њихови оклопи су тешки од тридесет до педесет килограма али они храбро јуришају једни на друге. Витез из Белгије Жорж Сабо, чији је шатор увек препознатљив у витешком кампу, открио је своје утиске рекавши „да је организација фестивала одлична и да сваке године воли да дође због атмосфере која влада  у овом прелепом древном амбијенту.“

За вечерњи део забаве другог дана фестивала биле су задужене и фантастичне плесне трупе. Публици, највише њеном мушком делу, застајао је дах док су играчице „Краљевске школе оријенталног плеса“ изводиле своје заносне покрете. Украјинске „Циркуске плесачице“ су, такође, са својим неуобичајеним акробацијама, одушевиле све присутне. Витезовима су се на сцени придружили и гутачи ватре изводећи, у потпуном мраку, своје егзибиције.

 Рефлектори су се после нешто више од сат времена програма угасили и публика се вратила пут витешког села где је заједно са учесницима наставила дружење до ситних јутарњих сати. Након пића и добре хране, сви језици света постали су један – пријатељски.

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC