Чланци

ДВА ВЕКА ОД ПРВОГ ИЗДАЊА “ВУКОВОГ СРПСКОГ РЈЕЧНИКА” ИЛИ КАКО НАМ ЈЕ ВУК ПРЕ ДВА ВЕКА РАЗВЕЗАО ЈЕЗИКЕ

  Како се 26. Дани српскога духовног преображења у Деспотовцу одржавају у години када се на нивоу државе обележава шест векова од завршетка Манасије, овај догађај био је згодна прилика да се читалачка публика подсети и да је од издавања првог Вуковог Српског рјечника прошло две стотине година. О овој теми говориле су, кроз три тематски разноврсна предавања, професорке др Рада Стијовић, др Марина Спасојевић и др Наташа Вуловић.

 Професорка Рада Стијовић је своје излагање “Српски рјечник истолкован немачким и латинским речима Вука Стефановића Караџића” започела реченицама које показују значај тог првог издања. “Ово дело значајно је пре свега због тога што је Вук у њему извео своју револуционарну језичку и правописну реформу. Поставио је народни језик у основицу књижевног језика и спровео фонолошки правопис, по коме сваком гласу одговара једно слово”, казала је она.  Рјечник из 1818. године је камен темељац Вуковој језичкој револуцији. Радикално је раскрстио са дотадашњим књижевно-језичким наслеђем. Према речима др Стијовић, последњих година има све више оних који замерају Вуковој револуцији. Иако идеја о писању на народном језику није потекла једино од Вука, многи су пре њега то исто покушавали, чини се да је Вук највише истрајао у тој идеји, без обзира што је тај пут био трновит. Поставља се, тврди професорка, питање: „Да ли нам је Вукова револуција била неопходна?“ Каже да је Вукова реформа, без обзира што се сумњало да ће то осиромашити језик, донела више користи него штете. Корист је у томе што је лак за савладавање али и што отвара пут према народној поезији која нас је одржала кроз векове. Говорећи о Рјечнику, професорка истиче да је он био и први дијалекатски речник јер је у њему смештен говор Вуковог родног Тршића и нешто мало речи изван њега. Верује да Рјечник доноси лексику сеоске средине. Када се појавио, наишао је на негодовање због две ствари. Најпре зато што је користио латинично “јота” а потом и због многобројних скарадних израза. Осим што је допринео лакшем учењу и говорењу свог језика, Вук је допринео и ширењу српске културе. “Његовом заслугом се тадашња културна Европа упознала са српском народном културом и научила да цени борбу Срба за слободу од Турака. Описао је живот и обичаје Срба заокружујући тиме сведочење о свом народу. И на крају, све је то доступније Србима захваљујући томе што је на пиједестал ставио српски народни језик који је представио баш у том првом издању из 1818. године”, наводи у закључку свог излагања професорка Стијовић.

Њена колегиница Наташа Вуловић повела је публику на узбудљиво и интересантно путовање кроз изложбу “Српска лексикографија од Вука до данас” Српске академије наука и уметности. На крају свог занимљивог излагања, љубазно се захвалила домаћинима на позиву: “Захваљујем вам се што ми је сваки август у знаку српског духовног преображења.”

 Професорка Марина Спасојевић потиче из ресавског краја, па је овај низ предавања посвећених Вуку, наставила излагањем на тему “Ресава и прво издање рјечника Вука Стефановића Караџића”. Говорила је о три “објавленија” у “Новинама српским” пре објављивања Рјечника и изнела, не много познат, податак да су Милосав Здравковић Ресавац и Вук Караџић били школски другови, а да је Ресавац био један од пренумераната Вукових дела, како стоји у Српском рјечнику под бројем два. „Вук још од писменице“, каже професорка Спасојевић, „издваја ресавско наречје као посебно“, и наводи шта је Вук о говорењу у Ресави забележио са истакнутим примерима.

 Ова тема се пригодно може закључити цитатом академика Павла Ивића који истиче немерљив допринос Вуковог Рјечника данашњем језику: “Не може се навести ниједно друго дело у историји српске културе које је одиграло већу улогу као прекретница, као полагање темеља.“ Вукова жеља за описмењавањем је била огромна. Резултат његовог труда је да ми данас читамо без муке захваљујући „замршеном језику који је отпетљао“.

 

 

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC