Чланци

НАУЧНИ СКУП ЗАВРШЕН У ДУХУ ЈУБИЛЕЈА ШЕСТ ВЕКОВА МАНАСИЈЕ

   Другог дана научног скупа “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”, у свечаној сали Народне библиотеке “Ресавска школа” у Деспотовцу, настављена су излагања учесника. Ове године, већина радова посвећена је деспоту Стефану Лазаревићу и његовој јединственој задужбини Манасији. Према речима Његове светости патријарха српског Иринеја, у беседи на Светој литуригији петог августа у Манасији, она је “испуњено Стефаново обећање оцу, да ће изградити још лепши и већ храм од његове Раванице”. Сесијама завршног дана овог значајног научног скупа председавале су професорке Гордана Томовић и Гордана Јовановић.

   Прво излагање историчара уметности др Бранислава Цветковића заокупило је пажњу присутних јер се аутор у раду, под називом “Госпођа Јелача од Галате, анепсеја цару Мануилу: постоји ли портрет жене деспота Стефана Лазаревића?“, кроз примере на  фрескама бави значајним питањем - да ли је негде насликан портрет жене деспота Стефана Лазаревића. У другом презентованом реферату, раду Милоша Ивановића, “Стефан Лазаревић у култним списима о кнезу Лазару”, аутор, на основу извора из тог времена, покушава да открије колико често и на који начин се помиње деспот Стефан Лазаревић у списима о свом оцу. Током рада, аутор је објаснио да о овој теми има веома мало података и да је велики број описа дао патријарх српски Данило III.

  На научном скупу први пут је, ове године, учествовао и Борис Бабић из Бања Луке, који је, кроз рад “Солун у “Животу Деспота Стефана Лазаревића” од Константина Филозофа”, открио да се овај град код Филозофа помиње свега осам пута, али да су и ти подаци веома драгоцени за разумевање његовог значаја за деспота. Следећи реферат није се односио на деспота, већ на његову задужбину и један врло значајан детаљ са фреске. Анђела Гавриловић у раду “О иконографским специфичностима сцене Визије Светог Петра Александријског у цркви Свете Тројице у манастиру Ресави”, вешто, кроз визеулни приказ поменуте фреске, посвећује своје истраживање важном, али за то време ретком детаљу. Реч је о украшеном надбедренику сачињеног од ромбоидног платна. Причвршћује се о појас на десно бедро, слично мачу, а представља реч Божију. Углавном га носе епископи, ређе свештеници. Госпођа Гавриловић наглашава да посебно зачуђује његова украшеност јер је то веома редак случај. Стога, сматра да слика надбедреника на овој фресци указује на рафинираност уметника. Гавриловићкин рад је, по речима професорке Гордане Томовић, пример како један мали детаљ може много тога да каже. На крају научног скупа представљена су још два рада. Први, Миливоја Спасића “Милош Црњански о Светом Сави” и библиографски рад библиотекара Народне библиотеке “Ресавска школа” мр Силване Цакић која је писала о библиотеци манастира Манасије.

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC