Чланци

КУЋА КАО АЛЕГОРИЈА ЖИВОТА У СТВАРАЛАШТВУ ВЛАТКЕ МИЛЕНКОВИЋ

   Научни скуп, предавање и промоција књига о Манасији претходили су ликовним моментима који су, трећег дана, очекивали бројну публику. Најпре изложба слика са Ликовне колоније „Ресава 2018“ у Манастирској воденици а потом и изложба слика Влатке Миленковић у холу Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“.

  На ликовној изложби Влатке Миленковић, дипломираном сценографу на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду и члана бројних професионалних удружења у области свог стваралаштва, окупљеним љубитељима ликовне уметности најпре се обратила Оливера Вукотић, историчарка уметности и кустос Улусове галерије у Београду. Госпођа Вукотић отворила је изложбу речима: „Влатка Миленковић је неко ко ослушкује своје унутрашње импулсе али такође и енергију поднебља у којем је рођена. Као сваки сензибилни стваралац ослушкује све што је окружује у времену и тренутку у којем она ствара. Она се увек позивала на своје окружење, духовно наслеђе, Манасију, своје родно поднебље и све оно што је утицало на њено одрастање, а утицали су и сами гени које носи“. Након својих импресија о самом аутору, осврнула се и на ауторкин рад, изложбу која носи назив „Моје село“. Објаснила је да овакав назив изложбе не би требало да асоцира на географску одредницу већ да ауторка у свим радовима говори о селу као постојбини, метафори живота, једној опомени о континуитету изумирања села код нас. Наставила је: „Ови радови у средишту интересовања имају кућу, кућу као алегорију живота која осваја свако платно, некад стамена, некад у вихору ветрова, преноси оно што у суштини и јесте живот“.

  Након честитки на инспиративној изложби, госпођа Вукотић је реч препустила госпођи Влатки Миленковић. Ауторка се захвалила свим присутним гостима и изразила задовољство уз речи: „Моје слике, слике које стварам, излазе из моје душе. Настала је прво једна слика „Село“, па друга, трећа, све до готово тридесет слика које и нису све овде. Желела бих да поручим младима, а и свима осталима, да се баве уметношћу јер уметност оплемењује, пролепшава, продужава живот. Људи који се баве стваралаштвом; не само у смислу сликарства и вајарства, већ од ручних радова до зидара који гради кућу; који стварају и остављају нешто иза себе, изазивају једну лепу енергију. У суштини, није важно оно што је материјално већ оно духовно“.

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC