Чланци

РЕСАВСКА ШКОЛА - МАТИЦА КУЛТУРЕ

Уторак, 22. август и уједно четврти јубиларни дан, започео је Ресавском школом историје српске културе, која се одржава у Народној библиотеци „Ресавска школа“ и која ће трајати три дана.

На тему Народ и власт у Србији у 19. веку, говорила је проф. др Сузана Рајић из Београда а затим и Дејан Ристић о историји Народне библиотеке Србије као  „кући несагоривих речи“.

Демографска прогноза

Изузетно богат садржај 25. Дана српскога духовног преображења омогућава нам да се упознамо са далеким историјским пространствима на којима је живео наш народ, сагледамо садашњост и друштвену стварност из различитих аспеката али се, на тај начин, окренемо и размишљању о будоћности, коју смо недовољно озбиљно схватили, као народ и као потомци.

О демографској садашњости и будућности српског народа и Србије одржана је трибина у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у поподневним сатима. На ову изузетно важну тему говорили су стручњаци из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду, др Иван Маринковић и др Анкица Шобот.

Кратка биографија предавача

Доктор Иван Маринковић запослен је од 2008. године у Центру за демографска истраживања. Резултат досадашњег научно-истраживачког рада представља око 20 ауторских и коауторских радова у научним часописима и зборницима радова. Теме из области демографије којима се бави су различите, а најчешће се односе на морталитет становништва. Осим тога, бавио се и истраживањем структура становништва, као и појединим аспектима фертилитета. Допринос Ивана Маринковића развоју демографије у Србији огледа се и у ангажовању на дигитализацији Бишњејезичког демографског речника, као и на чињеници да је био један од иницијатора  одржавања Међународног научног скупа 2016. године у Београду Демографски изазови на простору бивше Југославије, на коме је учествовао и у програмском и у организационом одбору. Активно ради на популазизацији демографије и демографских тема пишући за Демографски преглед, публикацију, која је, пре свега, намешена државним органима и службама, невладиним организацијама, јавним гласилима и новинарим, али и струдентима демографије.

Говорио је на тему Депопулација у Србији- стање и перспектива.

Доктор Анкица Шобот у Институту друштвених наука ради од 2003. године. У досадашњем раду Анкица Шобот се бавила ниским фертилитетом, демографским структурама, образовањем становништва, женском популацијом, родним разликама, старијим становништвом. Њена истраживачка пажња усмерена је на просторне и генерацијске специфичности родног режима у Србији, важносг родног аспекта за питања демографског развоја, расветљавања утицаја образовних и совио-економских карактеристика за феномен недовољног рађања, као и на квалитет и начин живота старијег становништва. Објавила је радове у часописима међународног значаја, водечим часописима националног значаја и у зборницима радова. Учествовала је на бројним научним скуповима који су били посвећени различитим демографским питањима.

Доктор Анкица Шобот говорила је на тему Родна равноправност као услов рехабилитације садашњег и будућег нивоа рађања у Србији.

Приредила:

Александра Стојановић

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC