ВЕСТИ

ИЗ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ БАЈКЕ У БАСНУ

Програмски савет манифестације Дана српскога духовног преображења сваке године се свесрдно труди да и најмлађа публика добије прилику да ужива у адекватном програму. Ове године најмлађи су се током четири дана преселили у свет маште, бајки и басни, где је дружење са јунацима почело на међународном витешком фестивалу „Џаст аут“ кроз упознавање са витезовима и њиховим принцезама из 25 земаља широм света. Право из средњовековне бајке преселили су се у хол основне школе „Деспот Стефан Високи“ када се на репертоару наше манифестације нашла луткарска представа за децу „Три прасета“.

Добро познати јунаци једне од омиљених дечијих прича Ханса Кристијана Андерсена, својим догодовштинама на сцени изазивали су грају и смех код деце и њихових родитеља. Разиграна, весела и веома поучна прича, по режији Зорана Лозанчића, исказана је кроз одличне креације лутака Љубице Сатуровић и Арсена Ћосића, а у одличном извођењу глумаца Крушевачког позоришта:  Марије Гашић (Муцко), Слађане Несторовић Ристић (Гуцко), Јованке Андрић (Буцко) и Николе Ракића (Вук).

ЕНЕРГИЈА ДЕСПОТОВАЧКЕ ПУБЛИКЕ ОДУШЕВИЛА КЕРБЕР

Бројни посетиоци међународног тродневног витешког фестивала „Џаст аут“ решили су да продуже свој боравак у нашем граду када су чули да у недељу увече наступа група „Кербер“. Трг деспота Стефана Лазаревића постао је центар дешавања и публику, на крилима оштрог рок звука, вратио из средњег века у садашњост.

Нестрпљиво се чекало да сат откуца 21 час и да се великани српске хард рок сцене појаве на бини. Чувени Гале срдачно је поздравио посетиоце и већ следећег тренутка низали су се хитови „Боље да сам друге љубио“, „На раскршћу“, „Ратне игре“... Старије генерације присетиле су се своје младости и са носталгијом певушиле стихове оној Светлани из „Кад љубав изда“, а оне млађе пожеле да бар на кратко, уз звуке енергичне гитаре, буду нечији „Човек од меда“.

Након концерта, чланови групе нису крили одушевљење пријемом домаћина и односом публике према њима, а утиске са првог наступа у Деспотовцу поделио је и певач групе, Горан Шепа: „Наш први пут пред деспотовачком публиком, феноменално. Били смо и раније у овом крају Србије, али овде нам је премијерно и морам да признам да је било прелепо, сјајно гостопримство што се тиче организатора. Публика је одлична, чини ми се да смо делили енергију и да је концерт изгледао као једна савршена целина“.

 

ПЕТИ „ЏАСТ АУТ“ ФЕСТИВАЛ - МАЛИ ЈУБИЛЕЈ ВИТЕШТВА

Чувени фестивал „Џаст аут“, баш као што су били и витезови које он представља, одржан је ове године по пети пут, у оквиру 27. Дана српскога духовног преображења. Манастир Манасија и општина Деспотовац још једном су угостили преко 600 витезова из 25 земаља широм планете. Број посетилаца премашио је бројку од 100 000, а као и претходних година, сви који су посетили фестивал могли су накратко да виде, доживе и осете дух средњег века. Витешко село, тик поред Ресаве, три дана врвело је од знатижељних људи који су желели да упознају данашње витезове, окусе специфичне специјалитете, опробају се у занатима и посматрају вештине мајстора из тог периода.

Фестивал је спектакуларно отворила „Балканика“ предвођена феноменалним вокалом Данице Крстић, спојивши, баш као и сам фестивал, традиционалну изворну музику са модерном. Глумачка дива, Ивана Жигон, својим наступом додала је дозу аутентичности догађају, након чега је уследио дефиле витезова пред многобројном публиком.  Недуго потом, равница испод зидина манастира Манасије постала је право поприште борби прса у прса, у којима су витезови демонстрирали своје вештине и храброст.

Програм другог дана фестивала био је попуњен витешким борбама у рингу смештеном у средњовековном селу. Индивидуалне, групне, Бохурт и ХЕМА борбе окупиле су велики број радозналих посетилаца. Такмичари су се борили за престиж и пехаре на витешком турниру али и за рангирне бодове за званичну Бохурт лигу. У вечерњем делу програма наступили су етно група „На извору“ са Саром Влајић на харфи и „Српски појци“, али и групе које су изводиле типичну средњовековну музику – „Медиевале Саинт Оуен“ из Француске и „Еринеу“ из Бугарске. Након музичког дела, борилиштем су се засијали пламенови акробатске групе УСБ. Сви присутни били су одушевљени спретношћу младих акробата у демонстрацији тачака са ватром.

За најмлађе посетиоце оформљена је Гарда Орлића, тура коју су кроз импровизовано витешко село спроводили витезови из Реда Белог Орла. Идеја је била да деца на посебан начин доживе средњовековни живот и обичаје гостујућих земаља и витезова, као и да се опробају у безбедном виду мачевања.

  „Оно што је јако битно је да упоредо са фестивалом расте и инфраструктура око Манасије и у Манасији. Куле су уређене, а јако битна ствар је и пешачка стаза од моста до манастира. Све су то ствари којима смо успели да бацимо додатно светло на Манасију и кренемо у смеру да се поред фестивала развија и сам овај крај“, рекао је директор фестивала, Владимир Благојевић.

Главни покровитељ фестивала је Министарство трговине, туризма и телекомуникација уз главног спонзора Триглав осигурање, као и спонзоре Војвођанску банку и ЈП „Пошта Србије“.

Златни дан

Трг деспота Стефана Лазаревића стечиште је културно-уметничког програма у вечерњим сатима манифестације, а програм Дана српскога духовног преображења не би био потпун и не би имао ту специфичну ноту сензуалности без квалитетне џез музике. Када су у питању уметници који трају, реч је о много труда, много одрицања и много љубави, те су речи обично недовољне да опишу моћ њихове јединствене појаве. Управо такву моћ спектакла који носи џез звук, деспотовачкој публици и многобројним гостима, приредили су Васил Хаџиманов бенд и Бисера Велетанлић.

Публика је у првом делу концерта уживала уз познате нумере Васил Хаџиманов бенда, јединственог споја џеза, фанка и етно звука. Оснивач овог изузетног музичког састава и сам потиче из породице врсних музичара, што је и трасирало његов пут ка једном од најпознатијих српских композитора и пијаниста. По дипломирању на Беркли колеџу и повратку из Америке, оснива поменути бенд. Наступао је широм САД и сарађивао са познатим музичким именима попут Дејвида Гилмора и Крис Чика. Ту почиње његов рад на спајању етно музичке баштине Балкана и западњачких музичких поджанрова (џеза и фанка). Године 2001. изашао је први албум Васил Хаџиманов бенда, а потом су се низале награде. Албум ''11 разлога'' проглашен је за најбољи деби албум 2003. године. На фестивалу Сунчане скале, исте године албум „Кафанки“ награђен је за најбољи албум инструменталне музике, а 2014. године добитник је Повеље са статуетом Војин Малиша Драшкоци коју додељује World music асоцијација Србије.

На сцени им се убрзо прикључила Бисера Велетанлић, један од најлепших вокала југословенских шлагера. Њена појава, харизма, глас, остављају без даха, оплемењују и враћају у нека прошла времена, те је тако било и на деспотовом тргу, где је публика, заједно са џез дивом, певушила стихове „Мило моје“, „Једно лето касно“, „Златни дан“... Заједнички кораци детињства уз сестру Сенку Велетанлић, носили су и љубав према песми. У својој богатој музичкој каријери снимила је велики број незаборавних песама које су обележиле читав један прериод у југословенској музици. Била је активни учесник и редовно односила прве награде стручног жирија на фестивалима „Опатија", „Ваш шлагер сезоне", „Београдско пролеће", „Загреб фест", „Сплит", "МЕСАМ", а наступала је и на домаћим изборима за Песму Евровизије. Најуспешнију сарадњу остварила је са Корнелијем Ковачом и другим значајним ауторима попут Арсена Дедића и Горана Бреговића. Њен се музички стил може описати као мешавина велеградских шансона, домаћих шлагера и џеза.

Осам векова аутокефалности Српске православне цркве

Четврти дан манифестације Дана српскога духовног преображења обележило је одржавање трибине у Народној библиотеци „Ресавска школа“ под називом „Осам векова аутокефалности Српске православне цркве“ на којој је говорио ђакон др Ивица Чаировић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Било је речи најпре о самим историјским, друштвеним и политичким приликама тог времена и специфичностима момента нестанка читавог православног истока, потом како је и да ли Свети Сава уопште морао да бира између истока и запада. Из детаљног излагања ђакона Чаировића, учесници трибине могли су да створе слику о тој 1217. години, која је и у световном и у духовном смислу била кључна за српски народ и његову веру. Добијањем сагласности о самосталности Српске православне цркве, ствара се моменат и за стицање самосталности српске државе. Управо је ова мисија Светог Саве, његово залагање и упорност, али и приврженост брату и настојање да се настави православним путем упркос утицају запада, допринела да се српски народ уједини око две матице-српске државе, која тада постаје краљевина и Српске православне цркве.

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC