ВЕСТИ

РЕСАВСКА ШКОЛА – РИЗНИЦА НЕПРОЦЕНЉИВИХ ВРЕДНОСТИ

    Шестог преображењског дана одржан је трећи и последњи део предавања, у овој години, у оквиру Ресавске школе историје српске културе. Ваља поменути, да је Ресавска школа последњи пут одржана 2000. године, те су ови јубиларни Дани, верујемо, изнедрили један нови континуитет враћању овој старој ризници непроцењивих вредности.

    Укупно 20 студената из Скопља, Бања Луке, Никшића и Косовске Митровице, предано је пратило предавања и последњег дана, активно учествујући у дискусијама, са врхунским предавачима и међусобно, показујући на овај начин, не само велико знање из овласти свога рада него, пре свега, интересовање за још информација, нових сазнања, у чему се и огледа будућност и перспектива ових младих и амбициозних људи али и читавог нашег народа, чији су они изданак.

    Круна овогодишњој Ресавској школи историје српске културе, било је, најпре, предавање проф. др Софије Милорадовић на тему Народни живот и његов језички израз – значај и именовање времена и традиционалном начину живота, а потом и предавање др Бранисалва Цветковића Слика и реч у средњем веку – примери из српске баштине. Најбољи пример за ово предавање, свакако, налази се на само корак од Деспотовца, те је оно одржано у Манасији, на велико задовољство полазника.

ВЕЧЕ ТАМБУРИЦЕ

На обострано задовољство како публике тако и организатора, још једно преображењско вече је проведено на Деспотовом тргу, овога пута уз звуке староградске и евергрин музике. 

Путовање кроз минуле године, романтична шетња која нас је све вратила у доба мало другачије од данашњег...не тако давно али се разлике итекако осећају. А да дух тог времена и даље живи показао нам је тамбурашки оркестар „Зоруле“ и проф. певања Милош Радуловић, вокални солиста РТС-а, личност невероватне харизме и енергије, која је одушевила деспотовачку публику и то не само старијих него и млађих генерација.

„Шта рећи после овако дивног концерта...видим да је публика вечерас уживала, враћала ме на бис пет пута што значи да је успео концерт, свака реч је сувишна. Хвала домаћину на позиву, имали смо турнеју по Србији али у Деспотовцу још нисмо били и мени је била заиста част и задовољство вечерас да поделим емоцију са публиком деспотовачком“, изјавио је Милош Радовић након концерта. Велику енергију и, пре свега, велику емоцију на сцени и у публици, певач је објаснио кроз јединствену чињеницу да је тако само, ако уметник оно што интерпретира, то ради из срца. Изразио је велико задовољство поводом јубиларног наступа са тамбурашким оркестром Зоруле 290-им по реду и то баш у Деспотовцу на јубилеј Дана српскога духовног преображења.

Кратка биографија о музичком саставу

Ансамбл Зоруле из Новог Сада основан је 1995. године, са циљем да окупља талентоване тамбураше који се посвећују уметности, музици и задовољствима које она носи. Зоруле је тамбурашки оркестар препознатљив по виртуозном извођењу традиционалне, староградске, варошке војвођанске музике, уметничким обрадама народних игара и песама писаним за тамбурашке оркестре, по изузетно надахнутом и интересантном извођењу композиција познатих светских аутора класичне музике, као и обрада евергрин и салонске анимир музике. Изузетну популарност стекли су захваљујући честом присуству у медијима, гостовањима у програмима радија и телевизије, али и многобројним фестивалским , концертним настурпима у земљи и иностранству.

ПОНОС ГРАДА

Ништа друго, осим изузетно квалитетне музике, не очекујемо у вечерњим сатима манифестације. Гледајући односно, слушајући њих, схватамо да, ипак, за овај град али и целу нашу Србију, постоји нада за боље сутра, под условом да им други неки фактори не одузму то „боље сутра“ у сопственој домовини. Млади људи, једни од многих, јер српска башта заиста има много оваквих пупољака, којима су уметност, наука, култура на врху листе приоритета.

Млади музички таленти Деспотовца, ученици Основне школе „Деспот Стефан Високи“али и ученици музичке школе „Владимир Ђорђевић“ у Алексинцу, представили су се, свирањем на клавиру, деспотовачкој публици у свечаној сали Народне библиотеке „Ресавска школа“. Њихов наставник је Станка Бацковић, а они су се представили следећим редом и композицијама: Ана Петровић, композицијом Ј.С.Баха Менует у g-duru, Драгана Милојевић извела је Дивернолову Етиду у c-duru, а Ива Николић одсвирала нам је Гречањикову композицију После бала. Гурлитов Con moto извела је Љубица Никодијевић, а дует Теодора Стојадиновић и Маша Максимовић представио се Мајкапаровом композицијом Наташа. Анастасија Богосављевић извела нам је чувену композицију Лудвига ван Бетовена За Елизу, Невена Станојевић одсвирала је Хајднову Сонатину у c-duru 1.став, а још једну дуетску нумеру, Раулијеву Оријенталну корачницу, извели су Богдан Алимпијевић и Миа Шолак. Још једном смо чули Бетовенову композицију За Елизу, овог пута у интерпретацији Теодоре Стојадиновић, а Софија Јовановић представила се композицијом Инвенција у c-duru, Ј.С.Баха. Маша Максимовић одсвирала је Шопенову Полонезу у g-molu док нам се Миа Шолак још једном представила и то композицијом Валцер у a-molu, такође Фредерика Шопена.

Публици се представио у гудачки квартет Корона који чине Невена Аксентијевић (виолина), Мирјана Новаковић (виолина), Јелена Рубаковић (виолина) и Немања Марковић (чело). Чули смо неколико предивних нумера и изузетних композиција: Серенаду Франца Шуберта, Underground Tango Горана Бреговића, нумеру Starway to haven групе Led Zeppelin, јерменску народну песму и нумеру Sway музичког састава Cherry Pink.

На самом крају представио нам се најфинији „инструмент“ – глас. Ирена Симоновић, ученица Основне школе Стеван Синђелић у Великом Поповићу, а сад већ ученик средње музичке школе у Ћуприји, представила се народним песмама Манасија и Засп'о Јанко. Њен наставник музике је Драгана Милошевић.

Сви су разлози за честитање и понос родитеља, наставника и суграђана на ове младе таленте, јер су они већ сад прави амбасадори свог града.

 

 

 

РЕСАВСКА ШКОЛА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Све занимљивије теме нижу се на научним сабирањима и предавањима а тек је половина јубиларних 25. Дана српскога духовног преображења. Пети дан манифестације је такође започео у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у оквиру Ресавске школе историје српске културе. Говорила је, најпре академик др Злата Бојовић, на тему Иво Андрић – поводом 125. годишњице рођења: тематски кругови Андрићеве прозе.

Друга, не мање занимљива и важна тема била је Српски језик од Кулина бана о којој је говорио проф. др Александар Милановић. Анализом повеље босанског бана Кулина Дубровчанима из 12. века, изнето је мноштво историјских чињеница а пре свега оних које указују на писање српским народним језиком и пре Вука С. Караџића, тј. континуирано писање српским народним језиком од 12. века, на златно средњовековно доба које постојало и у Србији и на Балкану, насупрот западним школама које средњи век, са свог становишта, називају „мрачним“.

Уз „живу“ дискусију студената који су са одушевљењем пратили и учествовали у предавањима завршен је други дан Ресавске школе историје српске културе.

 

 

 

ВЕЧЕ ЏЕЗА

     Наставак изузетно квалитетног музичког програма уследио је на Деспотовом тргу, где је још једно прохладно августовско вече било загрејано ритмом, овог пута, џез музике.

     Биг Бенд РТС-а потрудио се да деспотовачка и гостујућа публика имају још један концерт за памћење. Изводећи традиционалне српске нумере у фузији са добро познатим звуцима џез ритам секције, уз неизоставне примесе трубе, кларинета, тромбона и саксофона, направили су изузетну атмосферу. „Дивно је било, заиста! Оркестар је показао зашто је један од врхунских оркестара у земљи, ако не и шире, а, заиста, публика је предивно реаговала и на цео програм и на џез музику и на етно елементе и баш сам пун утисака, осмеси су свуда и то је оно што је важно кад сам видео да је публика задовољна, јер аутоматски смо ми задовољни, јер заиста је свирка била јако добра“, изјавио је диригент Иван Илић, истичући да манифестације овакве врсте дају наду и за преображење, не само у српској музици већ и у другим сегментима друштвеног живота.