ВЕСТИ

ШАРЕНОЛИКЕ ВЕШТИНЕ НАРОДНИХ ЗАНАТЛИЈА

Традиционални део Дана српскога духовног преображења је свакако и Сабор народног умећа и стваралаштва који је ове године окупио тридесетак излагача из читаве Србије. У сваком кутку градског парка могли су се видети разнобојни сувенири, накит, ручно рађени предмети, домаћи мед, ракија, штрикани предмети са етно мотивима... Грађанима и туристима је ово једно од омиљених дешавања, те посећеност ни ове године није изостала.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У НАЈЛЕПШОЈ БИБЛИОТЕЦИ У СРБИЈИ

Књижевно вече у оквиру 27. Дана српскога духовног преображења одржано је у Народној библиотеци „Ресавска школа“, а гост вечери био је књижевник Милисав Савић. Модератор догађаја, Александар Аврамовић, најавио je Савића као човека који је обишао цео свет проносећи славу српског језика и српске књижевности. Пред пуном свечаном салом, Милисав је говорио о својим путешествијима и проналажењу места у којима су поникли и живели јунаци српске историје, а све закључке, списе и предања до којих је дошао, преточио је у своје две књиге које је те вечери представио - „Епска Србија“ и „Долина српских краљева“.

Први утисак књижевника је био да се налази у најлепшој библиотеци у Србији, те је ласкаво упоредио са једном ушушканом њујоршком, којој се увек радо враћа. Као директор „Просвете“, по службеној дужности, обишао је готово све библиотеке у Србији, а „Ресавска школа“ је, како сам каже, најлепша коју је видео. Публици је уз шалу препричавао искуства са својих путовања, обилажења бројних манастира и истраживања колико се поезија разликује од стварности, да ли су јунаци заиста постојали, да ли се налазе на фрескама у црквама и манастирима, као и да ли догађаји и места који су описивани у епским песмама заиста постоје или су постојали. „Има неких, али нема свих јунака осликаних. Мој генерални закључак је да су песници у то време нагађали и да су махом догађаји и ликови из тих песама измишљени. Наравно, морамо имати на уму и то ко је био писац свих тих појединачних песама и какве су му биле намере“, говорио је о теми својих истраживања Савић. Харизматичном карактеру какав је Милисавов, свака прича је са великом пажњом слушана, пропраћена смехом до суза као реакцијом на књижевникове анегдоте о „тајни женских гаћа“, муслиманских шалвара на којима су жене ушивале имена својих љубавника, те разноразних других шаљивих мотива на које је у свом истраживачком раду наилазио.

„Дани српскога духовног преображења су адекватни и мислим да моја тема управо приличи овим свечаностима. Добио сам посебну инспирацију да причам и о деспоту Стефану Лазаревићу, о коме и пишем у једној својој књизи“, за крај наговестио је Милисав Савић уз жељу да опет буде радо виђен гост.

КАМЕЊЕ ИЗ РЕСАВЕ – ВИШЕ ОД РЕАЛИЗМА А МАЊЕ ОД АПСТРАКЦИЈЕ

Трећи дан 27. Дана српскога духовног преображења, после Манастирске воденице, наставио се у галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“, где је учесник и Ликовне колоније „Ресава 2019“, Љубиша Радојковић Бишко, имао сопствену изложбу. Уметник, којем је главна инспирација место у којем је поникао, верно је мотиве старог Деспотовца, Манасије, водопада, шумских поточића и врба покрај Ресаве уткао у своја дела. Посебно се у стваралачком опусу издвајило Бишково осликано камење, ситно, крупно, средње, потопљено у бистрој води Ресаве, које је у очима посматрача више од реализма а мање од апстракције.

„Пракса да се завичајним сликарима приређују изложбе је нешто што ће остати мала историја свих оних сликара који су имали прилике да живе и раде у месту какав је Деспотовац. Оно на чему би и већи градови позавидели вечерас овом омаленом месту је посета какву смо могли да видимо у галерији Центра за културу и право освежење у смислу броја деце која су била присутна. Велике похвале заслужују и организатори јер су створили могућност да се у два дана на три места организују потпуно различите изложбе, међу којима је и ова Бишкова“, биле су речи којима је професор Штетић отворио дешавање.

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „РЕСАВА“ – ЕПИЦЕНТАР СЛИКАРСКЕ СРБИЈЕ

Предманифестација Дана српскога духовног преображења годинама уназад је Ликовна колонија „Ресава“. Ове године одржана је 27. у низу, а изложба слика, плодова ове колоније, отворила је трећи дан наше манифестације. У аутентичном амбијенту Манастирске воденице у Деспотовцу, представљена су дела 16 академских и 16 завичајних уметника. Велики број љубитеља сликарства уживао је у педесет уметнина створених четкицом и бојама.

Изложбу је отворио професор Слободан Штетић: „Како смо и најавили прошле године, добра ствар је што се појављују неки нови млади сликари, који су још на академијама или су их тек завршили. То нам је и био циљ - да управо те младе људе уврстимо, јер су будућност, они који треба да наследе и воде ову колонију, а њима је улаз у ликовни живот Србије. Нагласио бих још да је ове године била можда и највећа колонија за 27 година од како се одржава, јер је створено преко 50 вредних радова.“

ЗАВРШЕН 11. НАУЧНИ СКУП ПОСВЕЋЕН СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРПСКОЈ НАУЦИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Свечана сала Народне библиотеке „Ресавска школа“ протеклих дана била је стечиште еминентних стручњака, проучавалаца средњовековне науке, историје, уметности и књижевности. Увек инспиративан и надасве занимљив научни скуп, ове године водили су проф. Др Радивој Радић, проф. др Томислав Јовановић, проф. др Мирјана Бошков, проф. др Љиљана Јухас Георгиевска и проф. др Бранислав Цветковић.

Теме и излагачи 11. научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, уметности и књижевности“ у оквиру 27. Дана српскога духовног преображења:

1. Злата БОЈОВИЋ (Београд): Деспот Стефан Лазаревић у Љетопису црковном Андрије Змајевића

2. Радивој РАДИЋ (Београд): Кад средњовековног човека заболи зуб (Рецепти из медицинских приручника)

3. Мирјана БОШКОВ (Нови Сад): О варијанти Константиновог родослова у рукопису цетињског Крусовоља из средине XVIII века

4. Милош ИВАНОВИЋ (Београд): Шта је Константин Филозоф прећутао у Житију деспота Стефана Лазаревића

5. Љиљана ЈУХАС ГЕОРГИЕВСКА (Београд): Похвала као микро жанр у српским житијима XIII и првеполовине XIV века

6. Томислав ЈОВАНОВИЋ (Београд): Српски преписи Теодосијевог Житија Светога Саве у односу на Теодулов препис

7. Зорица ВИТИЋ (Београд): Књижевно-уметничке карактеристике и утицаји Житија Светог Петра Атонског

8. Лариса ВИЛИМОНОВИЋ (Београд): О култу Богородице у старој српској књижевности XIII и XIV века

9. Гордана ЈОВАНОВИЋ и Марина СПАСОЈЕВИЋ (Београд): Отачаство у житијима Светог Саве од Доментијана и Теодосија

10. Марија ЈЕРИНИЋ (Београд): Печат манастира Манасије из збирке Народног музеја у Београду

11. Бранка ИВАНИЋ (Београд): Представе обедовања и трпезног посуђа на фрескама манастира Манасија II

12. Александар КРСТИЋ (Београд): Ресавска звона и монашка издаја о једној вести Никољског и Бранковићевог летописа

13. Драган РАДИЋ (Београд): Тумачење Песме над песмама у егзегези Теодорита Кирског са освртом на превод Константина Философа

14. Љиљана СТОШИЋ (Београд): Исламски утицај и оријентализам у српској уметности од средњег века до данас

15. Борис СТОЈКОВСКИ (Нови Сад): Српска деспотовина у делу Мартина Сегона

16. Бранислав ЦВЕТКОВИЋ (Београд-Јагодина): Портрет деспота Стефана у Ресави: историографија и иконографија

17. Миливоје СПАСИЋ (Београд): Свети Сава у школским уџбеницима

18. Борис БАБИЋ (Бања Лука): Ко је био ратник Фока поменут у Животу деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа?

19. Анђела ГАВРИЛОВИЋ (Београд): О помену Кине у Житију деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа

20. Ана РАШКОВИЋ (Београд): Свети кнез Лазар у руској рукописној богослужбеној традицији XV-XIX века: српска средњовековна поезија у руском богослужењу и појачкој уметности

21. Александар ЈАКОВЉЕВИЋ (Београд): Хронологија код Константина из Островице

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC