ВЕСТИ

„Кнегиња или султанија“

Окриље деспотовог трга окупило је још једном многобројне посетиоце и љубитеље позоришта у лепоти уметности и узвишеној поруци коју она носи. Представом Крушевачког позоришта „Оливера, кћи Миличина“ оживели смо сећање на наше корене, историју и вековну борбу за очување нашег идентитета.

Професионално народно позориште у Крушевцу, званично основано 1946. године, има дубоке корене у аматерским, радничким, омладинским и сталешким “ад хок” ансамблимa. Стотину година театарских збивања, спонтано или систематично, неговали су глумачке личности и сценске уметнике који су на велика врата улазили у престоничке, београдске театре. Педесет година пре отварања професионално театарске куће у Крушевцу, у високом позоришном лицеју београдском, завршиће, брилијантном дипломом, највећа легенда крушевачке Талије под Багдалом – Бора Михајловић. Из његовог “шињела” изаћи ће прворазредни српски драмски глумци: Рада Савићевић, Михајло Паскаљевић, Миодраг Петровић Чкаља, Ђуза Стојиљковић, Ташко Начић... а чије бисте можемо видети у недавно уређеном Парку глумаца у Крушевцу, поред самог позоришта.

Представом “Оливера, кћи Миличина“, Крушевачко позориште придружило се обележавању јубилеја, 630 година од Косовске битке. Колико је Лазарева престоница захвална своме владару и његовој династији и колико је овај култ важан за Крушевљане, можемо видети кроз импозантну поставнку у Народном музеју у Крушевцу. Ово је прича инспирисана истраживањем наших корена и делом српске историје који се често мање истиче и помиње, а који је сам по себи, можда, и значајнини од саме Косовске битке; прича о жени о којој се мало зна у траговима времена, а чија је улога ипак носила велики значај и терет тешке мајчинске одлуке и жртве, храбрости и мудрости Оливерине, немогуће љубави која на крају постаје могућа, чији животни век прате епохални историјски догађаји. По тексту Стамена Миловановића и Владимира Попадића, који уједно потписује и режију, у драматизацији Бранислава Недића и Јована Ристића, улоге у представи тумаче: Биљана Николић (кнегиња Милица), Кристина Пајкић (Оливера), Стеван Здравић (Стефан), Ђорђе Марковић (Бајазит) и Марија Гашић (Јефимија).

Дух пасатских ветрова

Галерија Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“, још једном је окупила бројне посетиоце у лепоти и разноврсности боја, звука и речи. Овог пута реч је о јединственом живопису, симбиози природе, одважности и љубави, у лепоти храбрости једне несвакидашње одлуке, која је живот претворила у пустоловину, а пустоловину у уметност. Реч је о изложби слика Србољуба Којадиновића у организацији Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини и манифестације Дани српскога духовног преображења.

Изложбу је отворила историчар уметности Јелена Јовановић, која је посебан акценат ставила на инспирацију уметника, на начин његовог живота који је био одређен јединственим подухватом и који је и сам преточен у слике, те је главна њихова тема. Из своје четкице извлачио је најлепше, најупечатљивије успомене са различитих крајева света, али га је родна земља увек пратила на том путу и буре кроз које је пролазила јако су га погађале, што можемо видети и кроз мотиве на многим његовим радовима.

Србољуб Којадиновић рођен је 1942. године у Београду. Матурирао је у Петој београдској гимназији а дипломирао код академика Ђорђа Лазаревића, 1967. године на Грађевинском факултету у Београду. Један је од ретких људи који се супротставио, како је и сам говорио, „роботичком“ начину живота и на самосаграђеном једрењаку, 1976. године, отиснуо се ка појасу пасатских ветрова, у друштву своје младе породице.

Преко Атлантика и Пацифика, копнени породични дом нашли су на Реуниону, острву пуном живота и радости у Афричкој источној регији, смештеном недалеко од Мадагаскара и Маурицијуса. Пловидба је постала начин живота, а живот је са њом постао једна авантура у хиљаду прича које су светлост дана угледале кроз дописништво Илустрованој Политици, путописе „Сунчано једро“, „Седам година за три океана“ и „Два покољења, исти јарболи“, али и кроз бројне колективне и пре свега самосталне изложбе у Ници, Мантону, Лаванду, Евијану и Кану. Након Француске, излаже у Србији и то на колективној изложби у „Цвијети Зузорић“ у марту 2008. године, затим  Салону Наутике, Академији 28, Етнографском музеју...

Књига - непресушна ризница и инспирација

 

Богате садржаје у оквиру манифестације „Дани српскога духовног преображења“, као што су научни скуп и књижевне вечери, а који се одржавају у окриљу Народне библиотеке „Ресавска школа“, употпунило је представљање књиге „Житије Светог Симеона“ од Стефана Првовенчаног, српскословенски текст који је приредио проф. др Томислав Јовановић, а у издаваштву деспотовачке библиотеке.

О овом изузетном делу, које се посебно истиче својим садржајним и темељним уводом о преписима Стефановог „Житија Светог Симеона“, говорили су проф. др Љиљана Јухас Георгиевска и проф. др Томислав Јовановић. Професорка Јухас Георгиевска завршила је Групу за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду. Постдипломске студије похађала је на истом факултету, на смеру за науку о књижевности а магистрирала одбранивши рад „Живот Стефана Немање од Стефана Првовенчаног“. Звање доктора наука стекла је одбранивши дисертацију „Доментијаново књижевно дело“. Изабрана је за асистента за предмет Средњовековна књижевност на Одсеку за југословенску књижевност Филолошког факултета, а потом бирана за ванредног и редовног професора на истом. Боравила је у Грчкој као стипендиста грчке владе, а затим и у Прагу и Букурешту, где је проучавала српске рукописе у тамношњим збиркама. Учествовала је у научним пројектима „Средњовековна српска уметничка проза и поезија“ и „Поетика и семантика приповедања“, а од 2011. године сарадник је на пројекту „Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције“. Добитник је награде „Александар Арнаутовић“ за 2004. годину за допринос у изучавању старе српске књижевности.

Проф. др Томислав Јовановић похађао је студије у Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност београдског Филолошког факултета. Одбранио је магистарски рад „Текстолошка и стилска анализа књижевних дела о светом кнезу Стефану Штиљановићу“, а потом и докторску дисертацију „Књижевно дело патријарха Пајсија“. Након доцентуре, на истом предмету, биран је за ванредног а потом и редовног професора. Држао је наставу српске средњовековне књижевности и на Филозофском факултету у Бања Луци, а затим и на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Гостовао је са предавањима у Бечу, Урбину, Будимпешти и Нишу. Добитник је награде „Александар Арнаутовић“ за допринос у изучавању српске књижевности 2007. године и одликован орденом „Кантакузина Бранковић“ загребачко-љубљанске епархије 2010. године.

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ ОТВОРИО 27. ДАНЕ СРПСКОГА ДУХОВНОГ ПРЕОБРАЖЕЊА

    Oвогодишњи  Дани српскога духовног преображења отпочели су химном Републике Србије „Боже правде“, у изведби Градског хора Београд. Присутнима се на Тргу деспота Стефана Лазаревића обратио најпре председник oпштине Деспотовац, Никола Николић.

    „Манифестација која данас почиње чува сећање на великог српског владара, деспота Стефана Лазаревића, који је у најтежим временима Србију и наш народ успео да сачува, а овом крају подари задужбину Манасију, која већ шест векова стоји као понос нашег краја. Настављајући тамо где је он стао, ево већ 27 година, чувамо врело духовности зачето у Ресавској школи и надамо се да ће још много година бити тако“, биле су речи председника Николића.

    Као увод у овогодишњу манифестацију, у Народној библиотеци „Ресавска школа“, одржана је трибина под називом „Промоција националног тима за препород села Србије“, на којој је главни приповедач био министар за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, Милан Кркобабић. Министар се одмах после трибине обратио публици и са бине постављене на главном градском тргу: „Манасија је једна светла тачка у српској култури, па чак и сада, у овој вечери, ми смо осветљени оним што Манасија значи српском народу. Програмски спој какав је на Данима српскога духовног преображења је нешто најбоље и најпримереније што Србија данас може да понуди. Порука одавде из Деспотовца је јасна - нашем народу треба нешто што ће да нас повеже, да нас препороди и да нас врати нашим коренима“

Програм

27. Дани српскога духовног преображења

Деспотовац–Манасија, 19–28. август 2019. године

Програм

Понедељак, 19. август

20.00 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Свечано отварање манифестације
Градски хор Београд

Уторак, 20. август

10.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI”
17.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”
Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности Х”
Говоре др Љиљана Стошић и др Марија Ђинђић
18.15 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”
Представљање књиге „Житије Светог Симеона” од Стефана Првовенчаног (Српскословенски текст, приредио проф. др Томислав Јовановић)
Говоре проф. др Љиљана Јухас Георгиевска и проф. др Томислав Јовановић
19.00 часова, Галерија Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски”
Изложба радова Србољуба Којадиновића
20.15 часосва, Трг деспота Стефана Лазаревића
Позоришна представа „Оливера, кћи Миличина”
Крушевачко позориште

Среда, 21. август

10.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности ХI”
18.00 часова, Манастирска воденица
Изложба слика са Ликовне колоније „Ресава 2019”
Изложбу отвара проф. Слободан Штетић
19.00 часова, Хол Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски”
Изложба слика Љубише Радојковића Бишка
Изложбу отвара проф. Слободан Штетић
20.00 часова, Хол Основне школе „Деспот Стефан Високи”
Књижевно вече
Академик Матија Бећковић

Четвртак, 22. август

10.00 часова, Градски парк
Сабор народног умећа и стваралаштва
17.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”
Трибина „Осам векова аутокефалности Српске православне цркве”
Говоре ђакон доц. др Ивица Чаировић и свештеник Звездан Живановић
20.15 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Вече џеза
Бисера Велетанлић и Васил Хаџиманов бенд

Петак, 23. август

20.00 часова, Манастир Манасија
Међународни витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић” – JUST OUT 2019
Свечано отварање
Дефиле витешких трупа

Субота, 24. август

11.00 часова, Манастир Манасија
Међународни витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић” – JUST OUT 2019

Недеља, 25. август

11.00 часова, Манастир Манасија
Међународни витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић” – JUST OUT 2019
21.15 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Рок концерт групе „Кербер”

Понедељак, 26. август

13.00 часова, Хол Основне школе „Деспот Стефан Високи”
Представа за децу „Три прасета”
Крушевачко позориште
18.00 часова, Манастирска воденица
Монодрама „Мудри и јуначни војвода Јанко Катић”
Изводи Александар Дунић
Текст Милован Витезовић
20.30 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Концерт Александра Седлара
и Београдске синфонијете са гостима

Уторак, 27. август

18,00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”
Концерт младих музичких талената Деспотовца
20.30 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Концерт Александре Радовић

Среда, 28. август

20.15 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Свечано затварање манифестације
Фолклорни ансамбл Академског културно-уметничког
друштва Универзитета у Београду „Шпанац”


У случају неповољних временских услова програми ће се изводити у холу Основне школе „Деспот Стефан Високи” или у Хали спортова.
Организатор задржава право евентуалних измена у програму.
Детаљнија обавештења и резервација места:
Општина Деспотовац, тел. 035/611-117
Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски”, тел. 035/611-047
Народна библиотека „Ресавска школа”, тел. 035/611-172

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC