ТИШИНА МОНАХА У ГАЛЕРИЈИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ

  Другог дана 26-е по реду манифестације Дана српског духовног преображења, након представљања зборника са Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IX“ које је одржано у Народној библиотеци „Ресавска школа“, публика је имала прилику да у Галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ присуствује изложби академског скулптора Велимира Каравелића. У име домаћина, господин Слободан Штетић је изразио захвалност што се по први пут у оквиру Дана српског духовног преображења организује изложба скулптура и изразио задовољство да се већ богат фонд Центра за културу општине Деспотовац обогаћује, не само сликама и цртежима већ и структурама у камену.

  Изложбу је отворио господин Душан Миловановић, историчар уметности, који се како публици, тако и домаћинима, обратио честиткама за јубилеј 600 година Манастира Манасије, а затим живописним метафорама приближио крај у којем је аутор рођен – Метохију. Осврнуо се и на сама вајарска дела и основну тему ове изложбе: „Дела из основне теме посвећена монасима и монахињама названа су „Тишина“. Блистају, исијавају, опчињавају лепотом довршености. Уловљени су у усредсређености и оном карактеристичном исихазмичном ставу срдачне молитве која гласи „Исусе Христе, сине Божији, помилуј ме грешног“ када се човек благо повија напред. Тај покрет, тај готово физички њихов сусрет са душом, постигао је на величанствен начин наш вајар Велимир Каравелић.“

   Централна личност изложбе био је сам вајар, господин Велимир Каравелић. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Приштини у класи професора Светомира Арсића Басаре, а магистарске студије је завршио на Факултету примењених уметности у Београду. Учесник је преко двеста групних изложби и награђиван за бројна своја дела. Цењени скулптор се уз изразе захвалности и задовољства што се налази баш овде и баш у време Дана српског духовног преображења, обратио присутнима речима: „Ове скулптуре су настале услед дуготрајног гледања, опсервације лица монаха. То је заправо експресија на минуле догађаје, које доносе завичајна метохијска окружења. Застрашујући је то немир који ме нагони, чак и несвесно, да на потиснуте стазе наше прошлости вратим и оживим заборављене ликове знаних и незнаних монаха. А ја сам их заиста много срео. Све структуре повезује атмосфера исихазма, тог величанственог религиозно-духовног и филозофског покрета, који се значајно афирмисао на земљи деспота Стефана Лазаревића. То је и један од најзначајнијих разлога због чега сам ја овде. Стога, спомење је ово монасима. Зато, данас и овде, нека вас ова молитва у камену учини богатијим духом, знајући да моје делање има смисла и да треба роду нашем“.

 

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC