НАУЧНИ ДУХ „ДАНА“

 Трећи преображењски дан започео је онако како налаже дух ове манифестације, научним скупом. Народна библиотека „Ресавска школа“ била је седиште још једног окупљања око огњишта српске средњовековне науке, историје, књижевности и уметности.

  Научним скупом председавао је др Бранислав Цветковић, а изнето је укупно шест реферата на различите теме, које су и овога пута привукле велику пажњу.

Др Павле Драгичевић, доцент на Филозофском факултету у Бањалуци, говорио је на тему Два кратка помена о болести Стефана Душана.

  О Доротеју Хиландарском и питању његовог начелствовања Светом Гором, говорио је  Драгић Живојиновић, истраживач сарадник Историјског института у Београду, чије су области истраживања односи Србије и Бугарске у развијеном средњем веку, српска средњовековна дипломатика, сфрагистика.

  Трајање и значај манастира Жупањевац у Левчу била је тема о којој је говорио др Велибор Лазаревић, председник Научног већа Института за српску културу – Приштина / Лепосавић. Истичући да је Жупањевац  једно од најзначајнијих историјских места у Србији, али, насупрот томе, веома мало научно истражено. Жупањевац чува остатке античких, римских и средњовековних здања (римско утврђење на Стражевици, црквину на Царини, цркве у Доњем граду). У њему је највероватније боравио жупан Никола Алтомановић, а 1398. године кнегиња Милица, тада већ монахиња Јевгенија, која је у њему написала даровну повељу манастиру Хиландару.

О властели у житијима Данила II говорио је др Милош Ивановић, научни сарадник Историјског института у Београду.

Др Невен Исаиловић, такође научни сарадник Историјског института у Београду, учеснике скупа провео је кроз заклетвене формуле у средњовековним босанским исправама.

Научни рад на тему Сава као наставник и учитељ семантички оквир према Доментијановом и Теодосијевом житију изнео је мр Данијел Дојчиновић, виши асистент Филолошког факултета у Бањалуци.

Након ових шест, програмом предвиђених реферата, реч су добила још два говорника да учеснике и посетиоце скупа известе о својим истраживањима везаним за Манасију и Дане преображења. Најпре је Живојин Андрејић из Центра за Митолошке студије Србије у Рачи говорио о натписима у Манасији из каснијег периода (18–19. век). На крају је мр Силвана Цакић, библиограф и библиотекар у Народној библиотеци „Ресавска школа“, представила свој рад на библиографији са научних скупова који се одржавају у оквиру манифестације Дани српскога духовног преображења. У зборнику из 2013. године објављена је библиографија са првих 15 скупова, а ова ауторка је урадила допуну за скупове од 2013–2017. године.

 

Приредила:

 

Александра Стојановић

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC