СРЕДЊИ ВЕК - НЕПРЕСУШАН ИЗВОР

    Збрајање богатстава једног народа сеже дубоко у прошлост, од самог његовог зачетка и свака етапа његовог пута кроз историју својеврсна је ризница сазнања. Наш народни идентитет и срж постојања најпрецизније објашњава средњовековна оставштина, обиљем података, материјалних и писаних споменика културе, те је други дан манифестације, већ традиционално започео научним скупом „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IX“, у свечаној сали Народне библиотеке „Ресавска школа“.

    Првом сесијом скупа је председавао проф. др Радивој Радић, а велики број учесника имао је прилику да послуша пет изванредних излагања, учествује у дискусији и размени своја сазнања.

   Проф. др Гордана Јовановић, професор Филолошког факултета у пензији и дугогодишњи сарадник Института за српски језик, поднела је реферат са насловом О натписима на фрескама у централном кубету манастира Ресава (Манасија). Врло студиозно и са мноштвом детаља, истакла је управо српски начин писања на фескама, језичке карактеристике и специфично писање појединих знакова, који указују на корене рашке школе.

   Историчар уметности др Бранислав Цветковић, из Завичајног музеја у Јагодини, провео је учеснике скупа кроз светске светиње у којима се могу наћи и препознати ликови српских владара, а посебно акценат је стављен на портрет деспота Стефана Лазаревића, на Птујској Гори и налажење Деспотовог лика на икони Богородице Заштитнице на олтару цркве.

   Упознавање са представама обедовања и трпезног посуђа на фрескама манастира Манасије приредила је мр Бранка Иванић, саветник у Народном музеју у Београду, износећи бројне специфичности, од врсте, облика и порекла посуђа, па све до обичаја понашања за средњовековном трпезом.

 

   Занимљиво средњовековно путовање све до Никопољске битке, приредио је др Борис Стојковски, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, обрађујући хебрејске изворе из дела Јозефа Ха Коена, који управо помиње витеза Деспота као учесника Крсташких ратова на страни хришћанства, везујући своје тврдње чињеницом да су Срби одувек били хришћански народ.

Др Наташа Вуловић, научни сарадник у Института за српски језик САНУ, говорила је на тему Библизми у делу Живот Стефана Лазаревића, деспота српског и истакла библијско порекло појединих делова житија.

Другим делом научног скупа председавала је проф. др Љиљана Јухас-Георгиевска са, не мање интересантним темама, које су имале пуну пажњу присутних учесника.

Најпре је, проф. др Злата Бојовић, дописни члан САНУ, говорила на тему Србија у хуманистичким Коментарима о мојем времену Лудовика ЦријевићаТуберона.

Проф. др Радивој Радић са Филозофског факултета у Београду своје излагање је усмерио на тему негативног помињања сељака, узрока и последица овакве конотације, а поводом једне реченице Григорија Хиландарца.

На тему Две приповетке о препирању дуђе с телом у српским преписима,  говорио је проф. др Томислав Јовановић са Филолошког факултета у Београду.

   О чуду као конститутивном елементу српских житија, и то у периоду 14. и прве половине 15. века, говорила је проф. др Љиљана Јухас-Георгиевска са истог факултета.

На самом крају овог научног скупа, са околином Београда у позном средњем веку, учеснике је упознао др Александар Крстић, научни сарадник Историјског института у Београду.

   Научни део другог дана манифестације завршен је такође у Народној библиотеци „Ресавска школа“, и то представљањем зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII“. Овим поводом говорили су проф. др Томислав Јовановић и др Александар Крстић. Истакнут је не само значај зборника као документованог изобиља научних текстова већ, пре свега, као писаног трага научног просперитета и континуитета.

 

Приредила:

 

Александра Стојановић

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC