ОД ИДЕЈЕ ДО ЧЕТВРТВЕКА ТРАЈАЊА

    Свака идеја без довољно љубави, воље, одрицања, труда, остаје само замисао изгубљена у ваздуху. Али када идеја поседује и добар тим реализатора онда њено остварење извесно подразумева и трајање. Ко су идејни творци Дана српскога духовног преображења и колико труда изискује већ четврт века одржавања, посетиоци су имали прилику да чују на трибини  под називом „25. година Дана српскога духовног преображења – доприноси и будућност“, одржаној првог дана манифестације у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспоровцу.

   Присутне је, на самом почетку, поздравила директор библиотеке Санела Симић, изразивши посебну жељу да ово буду тек првих четврт века трајања Дана : „Откад се налазим на месту директора библиотеке, сваки догађај у овој свечаној сали сам започињала управо на овакав начин, али без обзира на то што сам изговорила исте речи, оне вечерас имају потпуно другачије значење, једно посебно, другачије значење добродошлице свима вама, који сте вечерас овде и који сте, заједно са нама, организаторима 25. Дана српскога духовног преображења окупили да се, поводом овог јубилеја, који почиње управо овог дивног преображењског дана, подсетимо претходне 24 године Дана српскога духовног преображења и свега онога што је чинило ту једну изузетну манифестацију у овом делу Србије, али манифестацију, која није красила и није се издвајала само у Горњој Ресави и Поморављу, него се за њу чуло и много даље, на радост свих оних који су икада учествовали у њој, у њеној припреми, у њеној реализацији, и често и ван граница ове наше лепе земље.“  

   Један од идејних твораца Дана и председник општине Деспотовац у време првог одржавања манифестације, Радослав Рачић, изнео је моменте из године стварања Дана српскога духовног преображења, своју замисао да Манасији врати ону сврху коју је имала својим постојањем у најсјајнијем добу и оживети на неки начин оно што се у њој догађало: „Крајем маја 1993. године, са министром културе Ћоком Стојчићем, академиком Павлом Ивићем, проф. др. Светозаром Стијовићем и мр. Бранком Брборићем и својим сарадницима, др. Павковићем потпредседником општине, Момом Анђелковићем, Душаном Ивковићем, Славољубом Вулићем и Молпваном Живковићем, дан после једне књижевне вечери обилазили смо Манасију и у зидинама Ресавске школе министар ми рече:  Сликај ме, председниче, да покажем Станићу и питам га зашто ово стоји овако.“ Станић је био директор Републичког завода за заштиту споменика културе. Искористио сам прилику и предложио да оживимо Ресавску школу програмима из културе и науке. Повео се разговор и здушна подршка присутних..“

  Како се сама манифестација сместила између два празника,Преображења Господњег и Вазнесења-Велике Госпојине, коју слави Манасија, дошло се и до имена Дани српскога духовног преображења, као манифестације која ће направити разлику између правих вредности и онога што су „мутна“ времена изнедрила и наметнула као стил и вредност и која ће имати у свом називу изворне српске речи.

  На трибини је говорила и академик др. Злата Бојовић, дугогодишњи учесник научних скупова Дана српскога духовног преображења, честитајући Деспотовчанима на упорности у реализацији манифестације свих ових година и истрајности у идеји и жељи да све буде у мери највиших вредности.  Истичући да је посебност Дана српскога духовног преображења од самог почетка испуњена, јер манифестација не укључује само културно-уметнички и забавни програм већ и науку, указала је на велику одговорност припремања њеног садржаја:„Научни скупови су се у почетку, током првих пет година, одржавали у Манасији и заједно са свечаним отварањима у манастирској порти, у манастирској трпезарији, чешће под звездама, ређе и по киши, на коју су се давале позоришне представе и одржавали концерти до пре неколико година. Имали су посебну драж. Све је било у окриљу Манасије без које, укључујући и личност деспота Стефана Лазаревића, не би ни било великог мотива за покретање оваквих Дана преображења.“

  О значају, занимљивостима и веровањима везана за празник Преображење Господње, говорила је др. Гордана Јовановић. Истакла је посебност Манасије, њену привлачност студентима који долазе из иностранства, непресушност изучавања њеног постојања  а Деспота као последњег браниоца српске средњовековне писмености и идентитета.  Према речима др. Јовановић, Дани су изванредни гласници постојања наше народности.

О учесницима трибине

  Радослав Рачић  је српски политичар, спец. педагог и дугогодишњи председник општине Деспотовац.

Дефектолошки факултет (дипл. спец. педагог) завршио је у Београду. По завршетку студија радио је као професор у школама у Ћуприји, да би 1984. основао Центар за социјални рад у Деспотовцу, чији је директор био скоро 20 година. Од 1992. до 2001. године био је председник СО Деспотовац. У два мандата био је заменик министра вера у Влади Републике Србије. Један је од оснивача манифестације Дани српског духовног преображења.

Историчар књижевности, академик др. Злата Бојовић школовала се у Београду. Након завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност а исте 1969. боравила на студијском усавршавању у Венецији и изабрана за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма.  Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић, одбранила је 1976. године. Члан је Међународног славистичког центра.

  Проф. др. Гордана Јовановић, рођена  је 29. јануара 1940. у Деспотовцу. Осмогодишњу школу завршила је у свом родном месту а гимназију у Ћуприји. Студирала је руски језик и књижевност и пољски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Докторирала је 1969.г. на Јагјелонском универзитету (Краков, Пољска) са темом Studia nad językiem Pamiętników Janczara. Дисертација је штампана у издању Јагјелонског универзитета 1972.г. у Кракову. После одбрањене дисертације добила је место лектора за српскохрватски језик на Катедри за славистику Јагјелонског универзитета. Од 1972.г. ради у Институту за српски језик САНУ као асистент а онда научни сарадник и виши научни сарадник. Од 1978.г. прелази и на Филолошки факултет Универзитета у Београду и на Одсеку за славистику предаје савремени пољски језик и историју пољског језика.  У Институту за српски језик САНУ била је руководилац пројекта који се бави изучавањем старог српског писаног наслеђа и израдом Јеванђељског речника српске редакције; члан је Старословенског одбора САНУ; члан је Одбора САНУ за изворе српског права; била је управник Центра за постдипломске студије на Филолошком факултету, управник Одсека за славистику (сада Катедра за славистику), члан Савета Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду, председник Југословенског славистичког комитета, председник Славистичког друштва Србије.

На Деспотовом тргу

  Свечано отварање јубиларних 25. Дана српскога духовног преображења одржано је на Тргу деспота Стефана. Извођењем химне „Боже правде“ и Друге руковети Стојана Стојановића Мокрањца, хор КУД-а „Лола“ отворио је програм.

  Уваженим гостима и многобројној публици се најпре обратио председник општине Деспотовац, Никола Николић:„Даме и господо, уважени гости, поштовани пријатељи “Дана српскога духовног преображења“, изузетна ми је част и велико задовоњство што могу да вас поздравим у име Општине Деспотовац која већ четврт века са својим установама културе организује ову велику културно-научну манифестацију. Даме и господо, опште је познато да је велики српски владар деспот Стефан Лазаревић пре шест векова Србији и овом крају подарио Манасију која је и после толико времена највредније што Горња Ресава има. Поштујући велико дело Великог Стефана, деценијама чинимо све не бисмо ли му се бар мало одужили за монументалну задужбину и велику духовну заоставштину. По великом владару дали смо име граду, готорво све установе културе и образовања назвали смо по њему, велики број удружења грађана носи име Манасије и Деспота. Вечерас смо на тргу кога од 2007. године краси име и споменик великог српског витеза. Но, оно чиме се највише одужујемо великом владару, свакако је манифестација која вечерас слави вредан јубијел, 25 година постојања. У протеклих 25 година имали смо прилику да се дружимо са највећим уметницима Србије и Европе, да у оквиру научних скупова слушамо бројна саопштења о нашој средњовековној историји и култури, да се надахњујемо програмима високе уметничке и духовне вредности и што је најважније, да се свих тих година од Преображења Господњег до Велике Госпојине сетимо Високог Стефана и наслеђа које нам је у аманет оставио. Вечерашња јубиларна свечаност  свакако је прилика да се у име Општине Деспотовац са овог места искрено захвалим свима који су у претходне две и по деценије на било који начин помогли захтевно организовање Дана.

  Даме и господо, давши јој визионарско име „Дани српскога духовног преображења“, оснивачи ове манифестације су пред њу поставили високе уметничке домете и велике националне циљеве, готово недостижне. Тиме је овој свесрпској културној и духовној саборности и сећању на грандиозно дело Високог Стефана, обезбеђено вечно трајање. На нама данас, и на будућим генерацијама сутра, је да тим циљевима истрајно стремимо, да се радујемо наредним јубилејима и кад-тад дочекамо бољу и поноснију Србију, Србију којој је деспот Стефан Лазаревић тежио и за коју се мачем и пером читавог живота борио.

Живели!“

  Јубиларне 25. Дане отворила је проф.др. Рада Стијовић, истичући да у тешко време када је један део српског народа истргнут из своје постојбине, прогоњен и осипан, у незахвално време у којем се налази и сама Србија, дух оваквик окупљања има непроцењиву вредност, назвавши Деспотовац малом метрополом културе, науке и духовности.

Поводом јубилеја, 25 година „Дана српскога духовног преображења'' додељене су Повеље идејним творцима и утемељивачима „Дана српскога духовног преображења“ за изузетан допринос дугогодишњем организовању манифестације. Повеље је уручио председник општине Деспотовац Никола Николић, и то:

Академику Мирославу Пантићу (постхумно)

Радославу Рачићу

Академику Павлу Ивићу (постхумно)

Проф. др. Светозару Стијовићу (постхумно)

Мр. Бранку Брборићу (постхумно)

Повеље за дугогодишњи допринос успешном организовању „Дана српскога духовног преображења“

Др. Гордани Јовановић

Славољубу Вулићу (постхумно)

Миловану Живковићу (постхумно)

Момчилу Вуксановићу – Моми Бради

Захвалнице за дугогодишњу материјалну помоћ у организовању „Дана српскога духовног преображења“

Министарству и информисања Републике Србије

„ДУНАВ ОСИГУРАЊУ“, Филијали у Јагодини

У име награђених, гостима и публици се обратио један од оснивача Дана Радослав Рачић, истичући своје лично задовољство преданим радом свих ових година у реализацији манифестације.

Под Деспотовом фреском, у наставку програма, публика је могла да ужива у концерту хора АКУД-а ''Лола'' из Београда, који је најпре, у духу празника, извео песму Тјело Христово, затим одломке из литургије Светог Јована Златоустог Стевана Стојановића Мокрањца а потом и Сплет на фолклорно извођење у обради диригента Милована Панчића, који је изнео своје утиске о манифестацији:„Дивно је што се у Србији још негује празник Преображења и порука је домаћину да свим средствима увек настоји да одржи ову манифестацију, потово кад је она на овако високо нивоу. Ја сам пресрећан што вечерас учествујемо и то баш на отварању, пресрећан сам због дивне публике, која је била изванредна, не знам да ли су имали прилике да ранијих година чују сличан програм, али је мени је драго да смо успели да извучемо оне најтананије емоције из њих.“

  За импресије многобројне публике речи су биле сувишне, али и недовољне да опишу атмосферу узвишености, савршенства и лепоте коју је ово моћно вишегласје уткало у чаробно преображењско вече.

О учесницима отварања

  Рада Стијовић је рођена 1954. године у Београду. Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршила је у Новом Саду. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (група за српски језик), а докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду (из дијалектологије). Од 1983. до 2008. радила је у Институту за српски језик САНУ (на Речнику српскохрватског књижевног и народног језика – као један од аутора и један од уредника). Од 2004. до 2008. године предавала је на Филозофском факултету у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици) Историју српског језика, Дијалектологију и Акцентологију. Од 1. фебруара 2012. године ради поново, као виши научни сарадник, у Институту за српски језик САНУ на пројекту  Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватскогкњижевног и народног језика САНУ. Била је сарадник (2006-2009) на међународном пројекту Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen / Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen” Института за славистику Универзитета у Грацу и Истраживања српског језичког простора на Косову и Метохији на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Стални је сарадник Политике у језичким рубрикама (Слово о језику и Језички путокази). Два пута је добила награду Славистичког друштва Србије „Павле Ивић“ за најбоље лингвистичко остварење у протеклој години: 2008. године, као један од аутора Речника српскога језика и 2009. за књигу Говор Горњих Васојевића.

 Хор „Лола“ постоји од 1944. године и један је од најзначајнијих хорских ансамбала у Србији. За више од седам деценија постојања извео је преко 3.200 концерата широм Европе и света. Близу десет хиљада певача било је до сада у чланству овог хора. Многи од њих постали су и чланови угледних оперских кућа. Хором „Лола“ дириговали су до сада врхунски уметници, који су се доказали и на међународној сцени. Овај хор је до сада освојио неколико стотина награда и признања како код нас тако и у иностранству.

Приредила:

Александра Стојановић

 

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC