XXIV дани преображења

авг
22

AKADEMIK ZLATA BOJOVIĆ- SREDNJEVEKOVNA SRBIJA JE BILA NA VRHU EVROPE

Академик Злата Бојовић вечерас је у Деспотовцу на промоцији зборника са научног скупа на 24. Данима српског духовног преображења изјавила да држава мора да формира Институт за проучавање средњевековне Србије.
-У средњем веку Срби су били испред многих других држава и то је стварно предзнак наше културе, јер нема бољих средњевековних грађевина, књижености…све је био врх. Остали свет је кренуо тим путем до 16. века, казала је она и појаснила да ,,Србија има институте за све , сем за средњи век“.
-Не постоји катедра, средњи век није један предмет, већ је мултидисциплинаран. Потребан је Институт за средњевековну Србију који ће све да обухвати, то је наша лична карта пред светом. Све даље што идемо је мање, имамо Андрића , али Немци имају Томаса Мана. Међутим, када смо имали Манасију други је нису имали, истакла је она.
Промоција 7. Зборника Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“ одржана је у Ресавској библиотеци.
-Полако из године у годину, негујући тему средњег века са свим темема, ми стварамо ,,мали“ центар, макар виртуелни, за Српскли средњи век, можда многи данас нису свесни тога, али једном ће нам бити захвални. Сама чињеница да се константно бавимо средњим веком, да сваки зборник доноси нове прилоге, а сада је то већ велика количина на једном месту сакупљених прилога који се баве не само историјом и уметношћу, већ и културом, начином живота,становањем, шта су јели, како су се кретали, оно што је приватна историја, стварни живот…е то оживљавамо, умножавамо радове и то ће једног дана бити корпус који ће сам по себи бити институција, навела је академик Злата Бојовић.
На промоцији зборника говорио је проф др Предраг Дилпарић „. Др Марија Ђинђић одржала је предавање на тему ,,Турцизам у српском језику“. Према њеном истраживању Срби користе преко 3.000 турских речи.
-У књижевном Турском језику нема више до сто речи словенских речи, а једино за ,,Божић“ можемо да тврдимо да је Српска реч, односно како они кажу ,,Боџук“. Они знају да је то хришћански празник и да се прославља 7. јануара.У обичном говору је тај број далеко већи, а поготову у деловима где су се насељавали људи са наших простора, објасника је др Марија Ђинђић.
Књижевно вече са писцем Владимиром Кецмановићем је протекло је у веома живој конверзацији за публиком. Једно од питање се издвојило. Уметници неспорних вредности, да не кажем редовно, али често вас виде као противника нечега то је нациолна мисао, што је мисао о суштини бића народа и управо ваше ставове узимају као ретроградне?
-Моју књижевност треба посматрати одвојено од мојих ставова, тако посматрам и друге уметнике. Уколико су урадили нешто вредно ја то вредно поштујем, а оно што раде ван уметности не поштујем. Немам намеру да одуступим до оног што мислим, наставићу тако и даље. Да ли ће то моје добити или њихово видећемо, нема у таквим стварима, нажалост или на срећу, победника, рекао је он.
У Центру за културу отворена је изложба графика Бојана Оташевића.

авг
20

Отварање 24. Дана српскога духовног преображења

Хор „Вива вокс“  одушевио деспотовачку публику

 

   Традиционална манифестација Дани српскога духовног преображења, двадесет четврта по реду, синоћ је на Тргу  деспота Стефана Лазаревића свечано отворена  наступом хора „Вива вокс“.  Ова манифестација ће, као и ранијих година, трајати од Преображења Господњег до Велике Госпојине. Отварању манифестације присуствовао је велики број гостију, али и многобројна публика, која је својим присуством још једном показала интересовање и жељу за постојањем  ове културне манифестације, као и очување свега на шта она обавезује.

   Испред општине Деспотовац, присутнима се обратио потпредседник општине Ненад Јовановић, који је најпре свим присутнима пожелео добродошлицу, а затим поздравио уважене госте: проф. др Гордану Јовановић, председнка Програмског савета Дана српскога духовног преображења, академика Злату Бојовић, као и све остале чланове Програмског савета манифестације, прослављеног глумца Светислава Булета Гонцића, коме је припала част да отвори овогодишњу манифестацију, представнике спонзора манифестације, представнике суседних и братских општина, одборнике СО Деспотовац, чланове општиског Већа, директоре јавних предузећа и установа, бивше председнике општине Деспотовац, привреднике, све госте и суграђане. Након поздравног говора, потпредседник општине Ненад Јовановић је рекао:

  „Изузетна је част је и задовољство, али и велика обавеза говорити вечерас на овом месту, на  месту које је по свему посвећено Светом деспоту Стефану. Све у Деспотовцу, почевши од његовог имена, слави и помиње овог великог средњовековног српског владара, војника, песника, дипломату, свеца. На осећање одговорности обавезује нас готово све што овај крај Србије чини посебним, а деспот Стефан Лазаревић и његова Мансија обавезују више од свега осталог. Деспот је, историја јасно сведочи о томе, живео у изузетно тешком, несигурном и по Србију неповољном времену. Али историја јасно сведочи још о нечему: Деспот је, сходно својој државничкој мудрости, саградио велелепни манастир као задужбину, основао је Ресавску преписивачку школу, писао је поезију, био веран православљу својих предака. Бирао је, дакле, духовност као гаранцију трајања и непролазности, као залог по ком ће вас памтити потомство и сопствени народ. И није погрешио у томе. Деспот је сопственом народу оставио, не само материјални споменик непроцењиве културне вредности, него вечно жив печат православља,  историје, традиције, културе у свеопштем значењу. Вечерас почињу 24. Дани српскога духовног преображења. Сви ми који на било који начин учествујемо у њима, знамо колико је тешко одржати их, а сачувати притом златну нит која се провлачи већ скоро четврт века. Искушења  за манифестације овакве врсте су  велика, неки би можда чак и рекли: време им није наклоњено. Ипак, историја и славна прошлост о којој смо по нешто рекли, идеје на којима је 1993. године покренута манифестација, имена и намера људи који су је стварали и свих оних многобројних који су у њој учествовали, обавезују на трајање. Зато смо вечерас у оволиком броју  у Деспотовом граду, на Деспотовом тргу, под Деспотовом фреском. Желим да нам Дани протеку на најлепши могући начин, да оправдају своје име и сав наш уложени труд. Хвала свима који су са нама вечерас, на ово преображењско вече, да још једном заједно славимо Деспота,  Србију, културу, уметност и науку.“

авг
19

24. Дани српскога духовног преображења

П Р О Г Р А М

 

24. Дани српскога духовног преображења

 

Деспотовац,

19–28. август2016. године

 

Петак, 19. август

20.00 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића

Свечано отварање манифестације

Хор „Вива вокс”

 

Субота, 20. август

10.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VIII”

 

18.00 часова, Галерија Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски”

Изложба графика Бојана Оташевића

 

18.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Предавање „Турцизми у српском језику”

Говори др Марија Ђинђић

 

19.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VII”

Говоре академик Злата Бојовић и проф. др Предраг Дилпарић

 

20.30 часова, Народна библиотека „Ресавска школа”

Књижевно вече

Владимир Кецмановић

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC