XXIV дани преображења

авг
22

Манасија као вечита инспирација Слободана Данета Поповића

У наставку вечери у просторијама Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ отворена је изложба нашег познатог завичајног сликара Слободана Данета Поповића. На самом почетку многобројним посетиоцима песмом о Манасији обратио се Милија Баја Радивојевић, кога су присутни са одушевљењем слушали.

Влатка Миленковић, директор Центра за културу у Деспотовцу, најпре је поздравила све присутне, а затим додала:

„Сви знамо да је Данетова вечита инспирација Манасија, драгуљ Ресаве, драгуљ Србије. Слободан је насликао толико слика о Манасији да оне красе скоро сваки дом у Деспотовцу, као и домове наших људи у расејању. Дане је прецизан и тачан у цртежу, колорит му је богат, он има и врло суптилних слика, нежних валера, преко узбудљивих комбинација боја. У зависности од тога како је уметник инспирисан,5 такве и слике ствара. Дане ствара и портрете, и мртве природе, и пејзаже, подједнако зналачки и врло снажно.“5

Слободан Дане Поповић рођен је 1944. године у Седлару. Од 1950. године живи у Деспотовцу. О његовом раду писали су и говорили: Алекса Челебановић, Ђорђе Кадијевић, Никола Кусовац, Перо Зубац и многи други. Реч је о сликару изузетне снаге и талента, који је формирао своју уметничку личност и пронашао сопствени израз. Излагао је у Салону трибине младих у Новом Саду, Скадарлији, Аустрији, Италији, Немачкој, као и у свим већим градовима бивше Југославије. Међутим, где год је био, у срцу је носио5 тајанственост и лепоту Манасије. У Паризу је осам година провео сликајући на Монмартру, где је и постао члан клуба париских сликара Монмартра. Поповић је поетичан, лирског расположења, а његова дела представљају трајну синтезу прошлости и садашњости јер спајају духовне хоризонте пређашњег и данашњег.

авг
22

Отворена изложба слика са 24. Ликовне колоније „Ресава 2016“

У недељу, 21. августа, у Манастирској воденици изложбу слика са 24. Ликовне колоније „Ресава 2016“ отворио је професор Слободан Штекић, који је и сам учесник ових колонија. Он је изразио своје задовољство изложеним радовима и посебно похвалио деспотовачке уметнике, чији су радови овог пута, према његовом мишљењу, били најбољи, а затим додао:

„Имао сам то задовољство да учествујем у избору сликара за овогодишњу колонију, али док слике не дођу у овакав један пријатан простор, какав је Манстирска воденица, не може да се сагледа колико су се сви учесници потрудили да своје умеће, своју уметност на један најискренији начин пренесу на платно. Ове године, као учесника колоније имамао и једног вајара. То је професор Веља Каравељић, који је урадио преко педесет споменика широм Србије и који нам је поклонио једну дивну скулптуру у камену.“

Затим је на отварању изложбе говорио и наш еминентни уметник Емило Костић, рођени Деспотовчанин, који је и сам својевремено био селектор две колоније „Ресава“.

„Верујем у то да сви ми као сликари и уметници постојећу природу треба да прилагодимо себи, да је опредметимо, јер тако уметност и настаје. На овим сликама се види да су људи из душе нешто рекли. Кажу да је сликар сазрео онда кад се заљуби у оно што ради.“

 

Многобројна публика могла је да види радове учесника овогодишње колоније, а то су: Драган Пешић (Краљево), др Велимир Каравељић (Београд), Влатка Миленковић (Деспотовац), Емило Костић, др Мирослав Бабић (Београд), Томислов Вељковић (Деспотовац), Слободан Штетић (Јагодина), Луна Петровић (Деспотовац), Лазар Димитријевић (Крагујевац), Нада Серафимовић (Београд), Владан Димитријевић (Деспотовац), Љиљана Глишовић (Београд), Сободан Поповић Дане (Деспотовац), Момчило Вуксановић – Mома Брада (Деспотовац), Милица Вуксановић (Деспотовац), Љубиша Радојковић Бишко (Деспотовац), Марина Димитријевић Маца (Деспотовац), Весна Петровић (Деспотовац), Милосав Ивановић Баја (Деспотовац), Радосав Стојановић Рака (Деспотовац), Горан Радовановић (Београд), Љиљана Стојадиновић (Деспотовац), Данијела Марковић Нена (Деспотовац).

авг
22

Одржано књевно вече са Владимиром Кецмановићем

Исте вечери, након изложбе графика Бојана Оташевића, у Народној библиотеци „Ресавска школа“, многобројни посетиоци, љубитељи писане речи, присуствовали су књижевној вечери са књижевником Владимиром Кецмановићем.

„Иако спада у ред писаца средње генерације, рођених на ободу седме деценије прошлог века, Владимир Кецмановић већ читаву деценију заузима значајно место у српској књижевној јавности“, рекао је на самом почетку књижевни критичар Дејан Војводић, а затим додао:

„Од његове прве приче Хистерија, која је 1990. године овенчана наградом ’Иво Андрић’ за најбољу кратку причу, прошло је четврт века. Прве праве кораке у свом раду Кецмановић прави тек објављивањем романа Последња шанса и Садржај шупљине, где наговештава своју поетску оштрину, да би тек након романа Феликс, књижевна критика обратила значајнију пажњу на њега. У Феликсу се први пут осетила темељна књижевна градња, а лакоћа са којом пише унела је значајну нијансу новога у српској књижевности. Романом Топ је био врео Кецмановић своје приповедање диже на виши ниво, изнова се поигравајући се стилским карактером своје прозе. У роману Сибир, који је љубавни трилер са темом криминалне увезаности Срба и Хрвата, даје слику друштвене кризе. Посебно место у Кецмановићевом опусу чини збирка приповедака Зидови који се руше. Разноликост тема, поетских решења и коментара, приповедачких нивоа у овој збирци на мајсторски начин доприноси утиску да Владимир Кецмановић влада причом. Романом Осама достиже тренутни поетски врхунац, стога његовом анализом у најбољем сагледавамо Кецмановићев опус. Технику приповедања Кецмановић свесно преузима од Драгослава Михајловића. Дајући слику нових емиграната, доводи у питање њихов положај у сввету у коме живимо.“

Потом је уследио разговор писца са публиком, што се показало као одлична форма књижевне вечери, јер је писац одговарао на најразличитија питања, осликавајући одговорима себе, књижевност, свој списатељски рад, однос према животу...

авг
22

Графика као животни пут Бојана Оташевића

У галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“, у суботу, 20. августа отворена је изложба графика Бојана Оташевића. Изложбу је отворила Оливера Вукотић, ликовни критичар:

„Бојана Оташевића познајем нешто више од двадесет година, од студентских дана, и од тада до данас пратим његов рад. Заједно са мојим колегама историчарима уметности могла бих да констатујем да је Бојан Оташевић једна јака и аутентична уметничка личност која има свој карактеристичан опус. Бојан је 1997. године имао своју прву самосталну изложбу, а од тада до данас је имао велики број значајних самосталних изложби. Он је један вредан стваралац, уметник истраживач, посвећеник свога посла, неко ко се искрено предаје уметничком делу. Он је завршио ликовну академију, графички одсек, међутим, као и што сами можете да видите на изложеним радовима, он ради графике, слике, цртеже… То се нарочито може видети на овим цртежима, који су данас пред нама, јер су у питању графички листови изведени у техникама суве игле и алграфије. Кад посматрате Бојанове слике, оне су експлозивне, јаке, целовите, његове графике – такође. Модус изражавања, тј. ликовна средства која су му на располагању, он максимално користи, јер на први поглед не можете да закључите о чему се ради, да ли се ради о слици или о графици. Његова портретисана особа је свако од нас, човек данашњице који води дијалог са собом, са људима немим око себе, са људима који су постали оптерећени собом, и зато код Бојана, без обзира на то да ли се ради о графици, цртежу или слици, мора да се обрати пажња на положај главе, на сенке, руке, фигуру, јер све то показује које психолошко стање је хтео да изрази кроз представљене ликове. Мислим да је Бојан најбољи пример једног зрелог уметничког израза који свакако заузима истакнуто место код нас.“

Бојан Оташевић је рођен у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао је графику на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и магистрирао, а 2014. године докторирао у класи проф. Биљане Вуковић и тако постао најмлађи доктор уметности у Крагујевцу. Доцент је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на Одсеку за примењену уметност, за предмет Анатомско цртање. Имао је 34 самосталне и преко 200 групних изложби у земљи и иностранству. Једанаест година је био ликовни уредник и члан редакције часописа „Кораци“.

О свом раду говорио нам је и сам уметник – Бојан Оташевић:

„Изложба приказана у Деспотовцу је састављена од графика великог формата. Графика као уметнички медиј, за који сам се ја школовао и определио, може да буде и мала графика, која је доста популарна и пожељна за излагање. Графика коју ја радим доста је тешка у техничком и физичком смислу. Дипломирао сам, магистрирао и докторирао на графици, којом бих хтео чак и сликарски да се изразим, као и цртачки, кроз технику суве игле и технику високе штампе. И на овој изложби можете приметити да су обе технике заступљене. Што се поетске стране тиче, мислим да је свима јасно да су то портрети, фигуре, детаљи, са мало меланхоличним, ћудљивијим изразима лица, које посматрач може да спозна и да чак, у неким од њих, препозна и себе.“

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC