XXIV дани преображења

авг
22

Одржано књевно вече са Владимиром Кецмановићем

Исте вечери, након изложбе графика Бојана Оташевића, у Народној библиотеци „Ресавска школа“, многобројни посетиоци, љубитељи писане речи, присуствовали су књижевној вечери са књижевником Владимиром Кецмановићем.

„Иако спада у ред писаца средње генерације, рођених на ободу седме деценије прошлог века, Владимир Кецмановић већ читаву деценију заузима значајно место у српској књижевној јавности“, рекао је на самом почетку књижевни критичар Дејан Војводић, а затим додао:

„Од његове прве приче Хистерија, која је 1990. године овенчана наградом ’Иво Андрић’ за најбољу кратку причу, прошло је четврт века. Прве праве кораке у свом раду Кецмановић прави тек објављивањем романа Последња шанса и Садржај шупљине, где наговештава своју поетску оштрину, да би тек након романа Феликс, књижевна критика обратила значајнију пажњу на њега. У Феликсу се први пут осетила темељна књижевна градња, а лакоћа са којом пише унела је значајну нијансу новога у српској књижевности. Романом Топ је био врео Кецмановић своје приповедање диже на виши ниво, изнова се поигравајући се стилским карактером своје прозе. У роману Сибир, који је љубавни трилер са темом криминалне увезаности Срба и Хрвата, даје слику друштвене кризе. Посебно место у Кецмановићевом опусу чини збирка приповедака Зидови који се руше. Разноликост тема, поетских решења и коментара, приповедачких нивоа у овој збирци на мајсторски начин доприноси утиску да Владимир Кецмановић влада причом. Романом Осама достиже тренутни поетски врхунац, стога његовом анализом у најбољем сагледавамо Кецмановићев опус. Технику приповедања Кецмановић свесно преузима од Драгослава Михајловића. Дајући слику нових емиграната, доводи у питање њихов положај у сввету у коме живимо.“

Потом је уследио разговор писца са публиком, што се показало као одлична форма књижевне вечери, јер је писац одговарао на најразличитија питања, осликавајући одговорима себе, књижевност, свој списатељски рад, однос према животу...

Биографија Владимира Кецмановића

Владимир Кецмановић, српски писац, сценариста и колумниста, рођен је 3. јула 1972. године у Сарајеву. Син је политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић, лектора и уредника у области издаваштва. Кецмановић је у Сарајеву завршио основну школу и гимназију, а у Београду је 1997. године дипломирао књижевност. Објавио је романе Садржај шупљине, Последња шанса, Феликс (ушао у ужи избор за Нинову награду 2007. године), Топ је био врео и Сибир. Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик. Власник је издавачке куће „ВИА“. Ожењен је, отац кћерке Наталије. Живи и ради у Београду. Године 1990. Кецмановићева прича Хистерија добила је „Андрићеву награду“ на југословенском конкурсу листа Ослобођење за најбољу кратку причу. Сачинио је избор дела Душана Радовића и Душана Петричића за књигу Душкова кућа, која је на Београдском сајму књига 2004. године проглашена дечјом књигом године.

Кецмановић је добитник стипендије „Борислав Пекић” 2008. године за рукопис романа Топ је био врео“, који је и објављен исте године. Топ је био врео је роман о опсади Сарајева. Главни лик у роману је десетогодишњи Србин који престаје да говори када у експлозији гранате изгуби родитеље. Кратки роман Сибир публикован је 2011. године. Криминалистичког је жанра. Кецмановић објављује колумне у Вечерњим новостима, Политици и Гласу српске.

 

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC