XXIV дани преображења

авг
22

AKADEMIK ZLATA BOJOVIĆ- SREDNJEVEKOVNA SRBIJA JE BILA NA VRHU EVROPE

Академик Злата Бојовић вечерас је у Деспотовцу на промоцији зборника са научног скупа на 24. Данима српског духовног преображења изјавила да држава мора да формира Институт за проучавање средњевековне Србије.
-У средњем веку Срби су били испред многих других држава и то је стварно предзнак наше културе, јер нема бољих средњевековних грађевина, књижености…све је био врх. Остали свет је кренуо тим путем до 16. века, казала је она и појаснила да ,,Србија има институте за све , сем за средњи век“.
-Не постоји катедра, средњи век није један предмет, већ је мултидисциплинаран. Потребан је Институт за средњевековну Србију који ће све да обухвати, то је наша лична карта пред светом. Све даље што идемо је мање, имамо Андрића , али Немци имају Томаса Мана. Међутим, када смо имали Манасију други је нису имали, истакла је она.
Промоција 7. Зборника Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“ одржана је у Ресавској библиотеци.
-Полако из године у годину, негујући тему средњег века са свим темема, ми стварамо ,,мали“ центар, макар виртуелни, за Српскли средњи век, можда многи данас нису свесни тога, али једном ће нам бити захвални. Сама чињеница да се константно бавимо средњим веком, да сваки зборник доноси нове прилоге, а сада је то већ велика количина на једном месту сакупљених прилога који се баве не само историјом и уметношћу, већ и културом, начином живота,становањем, шта су јели, како су се кретали, оно што је приватна историја, стварни живот…е то оживљавамо, умножавамо радове и то ће једног дана бити корпус који ће сам по себи бити институција, навела је академик Злата Бојовић.
На промоцији зборника говорио је проф др Предраг Дилпарић „. Др Марија Ђинђић одржала је предавање на тему ,,Турцизам у српском језику“. Према њеном истраживању Срби користе преко 3.000 турских речи.
-У књижевном Турском језику нема више до сто речи словенских речи, а једино за ,,Божић“ можемо да тврдимо да је Српска реч, односно како они кажу ,,Боџук“. Они знају да је то хришћански празник и да се прославља 7. јануара.У обичном говору је тај број далеко већи, а поготову у деловима где су се насељавали људи са наших простора, објасника је др Марија Ђинђић.
Књижевно вече са писцем Владимиром Кецмановићем је протекло је у веома живој конверзацији за публиком. Једно од питање се издвојило. Уметници неспорних вредности, да не кажем редовно, али често вас виде као противника нечега то је нациолна мисао, што је мисао о суштини бића народа и управо ваше ставове узимају као ретроградне?
-Моју књижевност треба посматрати одвојено од мојих ставова, тако посматрам и друге уметнике. Уколико су урадили нешто вредно ја то вредно поштујем, а оно што раде ван уметности не поштујем. Немам намеру да одуступим до оног што мислим, наставићу тако и даље. Да ли ће то моје добити или њихово видећемо, нема у таквим стварима, нажалост или на срећу, победника, рекао је он.
У Центру за културу отворена је изложба графика Бојана Оташевића.

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC