XXIV дани преображења

авг
20

Отварање 24. Дана српскога духовног преображења

Хор „Вива вокс“  одушевио деспотовачку публику

 

   Традиционална манифестација Дани српскога духовног преображења, двадесет четврта по реду, синоћ је на Тргу  деспота Стефана Лазаревића свечано отворена  наступом хора „Вива вокс“.  Ова манифестација ће, као и ранијих година, трајати од Преображења Господњег до Велике Госпојине. Отварању манифестације присуствовао је велики број гостију, али и многобројна публика, која је својим присуством још једном показала интересовање и жељу за постојањем  ове културне манифестације, као и очување свега на шта она обавезује.

   Испред општине Деспотовац, присутнима се обратио потпредседник општине Ненад Јовановић, који је најпре свим присутнима пожелео добродошлицу, а затим поздравио уважене госте: проф. др Гордану Јовановић, председнка Програмског савета Дана српскога духовног преображења, академика Злату Бојовић, као и све остале чланове Програмског савета манифестације, прослављеног глумца Светислава Булета Гонцића, коме је припала част да отвори овогодишњу манифестацију, представнике спонзора манифестације, представнике суседних и братских општина, одборнике СО Деспотовац, чланове општиског Већа, директоре јавних предузећа и установа, бивше председнике општине Деспотовац, привреднике, све госте и суграђане. Након поздравног говора, потпредседник општине Ненад Јовановић је рекао:

  „Изузетна је част је и задовољство, али и велика обавеза говорити вечерас на овом месту, на  месту које је по свему посвећено Светом деспоту Стефану. Све у Деспотовцу, почевши од његовог имена, слави и помиње овог великог средњовековног српског владара, војника, песника, дипломату, свеца. На осећање одговорности обавезује нас готово све што овај крај Србије чини посебним, а деспот Стефан Лазаревић и његова Мансија обавезују више од свега осталог. Деспот је, историја јасно сведочи о томе, живео у изузетно тешком, несигурном и по Србију неповољном времену. Али историја јасно сведочи још о нечему: Деспот је, сходно својој државничкој мудрости, саградио велелепни манастир као задужбину, основао је Ресавску преписивачку школу, писао је поезију, био веран православљу својих предака. Бирао је, дакле, духовност као гаранцију трајања и непролазности, као залог по ком ће вас памтити потомство и сопствени народ. И није погрешио у томе. Деспот је сопственом народу оставио, не само материјални споменик непроцењиве културне вредности, него вечно жив печат православља,  историје, традиције, културе у свеопштем значењу. Вечерас почињу 24. Дани српскога духовног преображења. Сви ми који на било који начин учествујемо у њима, знамо колико је тешко одржати их, а сачувати притом златну нит која се провлачи већ скоро четврт века. Искушења  за манифестације овакве врсте су  велика, неки би можда чак и рекли: време им није наклоњено. Ипак, историја и славна прошлост о којој смо по нешто рекли, идеје на којима је 1993. године покренута манифестација, имена и намера људи који су је стварали и свих оних многобројних који су у њој учествовали, обавезују на трајање. Зато смо вечерас у оволиком броју  у Деспотовом граду, на Деспотовом тргу, под Деспотовом фреском. Желим да нам Дани протеку на најлепши могући начин, да оправдају своје име и сав наш уложени труд. Хвала свима који су са нама вечерас, на ово преображењско вече, да још једном заједно славимо Деспота,  Србију, културу, уметност и науку.“

Манифестацију је овог пута званично отворио наш прослављени глумац Светислав Гонцић, који је између осталог рекао:

  „Када у Србији нека културна манифестација има високе уметничке домете и траје већ четврт века, то је сигуран знак  да вреди. Ова манифестација се одржава у Деспотовцу, који чува сећање на деспота Стефана Лазаревића, који је био савршен у свему. Деспотово величанствено владарско и књижевно дело данас сија Србима, блиставо као месец међу звездама. Манастир Манасија, Ресавска школа, заоставштина су великог српског владара деспота Стефана. Поносан сам што сам данас заједно са вама на његовом тргу, испред његовог споменика и у близини његове задужбине Манасије, и што ови Дани чувају од заборава и шире просветитељске идеје модерне српске државе, баш онакве какву је сањао и остварио деспот Стефан Лазаревић. Имао сам част и срећу да ову манифестацију пратим од њеног оснивања, 1993. године, све до данашњих дана, сведок сам тога да Деспотовац чини крупан допринос националној култури.“

О раду хора „Вива вокс“ говорила нам је дирегинт Јасмина Лорин:

„Хор „Вива вокс“ постоји под овим именом већ једанаест година. Радимо обраде поп музике, рока, као и хеви метала. Што је невероватније да хор може неку такву музику да пева, то је нама већи изазов. Наступали смо највише по Србији, али смо  имали прилике да путујемо  и по Европи, Америци и Кини. Оно због чега смо тако дуго заједно, јесте јако добра атмосфера међу члановима. Ми смо једно велико друштво, које се познаје још од гимназијских дана, када смо певеали под мојом диригентском палицом. Дружимо се и приватно, и то је нешто што је потекло из школе, где су певали под мојом диригентском палицом. Где год да смо, сваки концерт нам је подједнако драг и подједнако велик изазов,  јер никад не знамо како ће публика реаговати на начин на који ми изводимо музичке композиције.“

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC