XXIII дани преображења

авг
24

У холу основне школе изведена позоришна представа „Арчибалд Рајс“

    Четврто вече 23. Дана српскога духовног преображења завршено је позоришном представом „Арчибалд Рајс“. У холу Основне школе „Деспот Стефан Високи“ тражило се место више, пошто је ова манифестација једна од ретких прилика у Деспотовцу када љубитељи ове врсте уметности могу да уживају у доброј представи.

    Драма „Арчибалд Рајс“, аутора и редитеља Љубивоја Тадића, за изворе користи две значајне књиге Арчибалда Рајса − „Шта сам видео и проживео у великим данима“ и „Чујте Срби“. Арчибалд Рајс је изабрао Србију за своју домовину и са великом страшћу приступио стварању модерне српске полиције, али је, према мишљењу тадашњих српских политичара, својим бескомпромисним радом  отишао сувише далеко. Догађаји представљени у овој драми одвијају се 1928. године, пет година од Рајсовог повлачења из професије и јавног живота.

    По композицији драма спада у једночинке, с тиме што се састоји од четири поглавља, драмски условно речено чинова. Прво поглавље је рад на делу „Шта сам видео и проживео у великим данима“, а друго је прослава десет година од победе у Великом рату. Треће поглавље је Рајсов рад на делу „Чујте Срби“, а четврто је епилог, у коме јунаци драме казују о Арчибалду Рајсу и о томе шта се догађало доцније у њиховим животима. Ликови у драми су Арчибалд Рајс, Марија Поповић, гимназијски професор српског језика и књижевности и историје, која сарађује са Арчибалдом Рајсом на писању књиге о Великом рату, ђенерал Душан П. Трифуновић, Рајсов садруг и саборац, важна личност у стварању војнообавештајне службе након Великог рата, и поручник Душан И. Грчић, ађутант ђенерала Трифуновића, који активно учествује у сакупљању грађе и архиве из рата.

авг
24

Бранко Коцкица за најмлађе и њихове родитеље

         Четврти  дан овогодишње манифестације донео је деспотовачкој публици  програм за најмлађе. Наиме,   у холу Основне школе „Деспот Стефан Високи“ одиграна је позоришна представа за децу „Бранков шашави квиз“, коју је извело позориште „Пуж“  из Београда. Текст за представу је написао Бранислав Милићевић - Бранко Коцкица. У препуном холу школе, наши најмлађи суграђани и њихови родитељи, али и много њих из околних градова, са одушевљењем је испратило дечију представу и легендарног Бранка Коцкицу, кога се сигурно много боље сећају нешто старије генерације.

            У разговору са Браниславом Милићевићем сазнали смо да су позориште „Пуж“ основали давне 1977. године он и његова супруга Слободанка Цаца Алексић, која је управник и редитељ позоришта. Прва представа  коју су, како он каже, тада урадили он, његов отац, брат и супруга, звала се „Бранков урнебес“. У почетку, позориште није имало своју салу, већ је представе изводило у разним салама и зато се тада звало Путно позориштанце „Пуж“. Од фебруара 1988. године позориште добија свој простор. Представе се викендом играју у матичној сали, а осталих дана у недељи гостују углавном по Србији.

            Говорећи о позоришту, Бранислав Милићевић истиче да је позориште  специфично по томе што нема уметнички ансамбл, већ ауторе и извођаче ангажује према потребама пројекта.

авг
24

Музика која је преплавила градски трг у Деспотовцу

             Треће вече 23. Дана српскога духовног преображења завршено је  концертом  етно- музике у извођењу Данице Крстић, уз пратњу бенда „Стоикс“. Трг деспота Стефана Лазаревића је био препун, а публика је уживала у изузетном  гласу младе уметнице. Даница се представила етно-музиком, на начин који постаје синоним за име ове младе уметнице. Етно-музика заправо подразумева више музичких жанрова, који упућују на аутентичну традиционалну музику одређеног народа или поднебља.

            Даница Крстић је рођена 25. 11. 1995. године у Крагујевцу. Певањем се бави од своје пете године. Завршила је  музичку школу у Крагујевцу. Активан је члан Центра за неговање културе и традиције „Абрашевић“. Пева изворне песме и жеља јој је да сачува традицију балканске и српске музике. Наступала је широм Србије и света, а и сарађивала  је  са многим познатим именима српске музичке сцене као што су: Јелена Томашевић, Биља Крстић, Сања Илић, група „Ђурђеви ступови“...Студент је Музичке академије у Београду.

авг
24

Отворена изложба слика са Ликовне колоније „Ресава 2015“

     Синоћ je у прелепом амбијенту Манастирске воденице отворена изложба слика са Ликовне колоније „Ресава 2015“.  Част да отвори изложбу припала је проф. Слободану Штетићу, који је и сам био учесник колоније. 

     Овом приликом он је рекао, поред осталог, „... да је потребно много  времена да би се побројали сви уметници који су у протеклим деценијама стварали у окружењу манастира Манасија, која је својим историјским значајем, лепотом и вечним исијавањем инспирисала уметнике из готово свих градова Србије. Свој допринос у раду ове колоније дало је преко две стотине уметника сликара, вајара, графичара и умнетника примењене уметности. Богата колекција уметничких дела већ сада завређује пажњу стручњака, али и потребу да се, након селекције и избора, они најквалитетнији нађу у сталној изложбеној поставци, која би свакако привукла многе љубитеље уметности да дођу у Деспотовац. У Деспотовцу живи и ради већа група ликовних и примењених уметника, окупљених у локалном удружењу, који су својим радовима достојно представљали свој град на многим изложбама у земљи и иностранству. Поред академски образованих уметника, ту су и самоуки уметници,  који су давно прешли праг аматерских радова и формирали се у ствараоце који завређују пажњу и поштовање.“

авг
21

“Крст Светог цара Константина“ и пред деспотовачком публиком

             Друго вече 23. Дана српскога духовног преображења завршено је сценском кантатом „Крст Светог цара Константина“, композитора Мирољуба Аранђеловића Расинског, рађеној  према либрету  Небојше Лапчевића. 

            Ова сценска кантата премијерно је изведена  у Крушевцу поводом хуљаду 1700  година Миланског едикта, а извођена је у скраћеној верзији у Паризу, Београду, Загребу и недавно у Каленићу. У улози цара Константина је Горан Крнета, бас-баритон, у улози Свете царице Јелене, Тања Андријић, сопран,  уз пратњу мешовитог  хора „Свети кнез Лазар“  из Крушевца, под  диригентском палицом  Катарине Божић.

            О самој  кантати, која је изведена у оквиру  Дана преображења  у Деспотовцу, Тања Андријић је рекла: „Сценска кантата је једно величанствено дело посвећено животу Светог цара Константина,  које   је композитор Мирољуб Аранђеловић Расински написао у нашем традиционалном православном духу са елементима византијског појања.   Иначе, кантата је духовно - сценска приредба, у којој певачи  само певају, без   додатног  сценског садржаја.“

авг
21

Још један сјајан наступ младих талената

              Друге вечери 23. преображењских Дана у Народној библиотеци  „Ресавска школа“  музички таленти Деспотовца  одушевили су, као и свих ранијих година, многобројну присутну публику.

            Овога пута, публици су се представили:  Анастасија Богосављевић, Невена Станојевић, Теодора Стојадиновић, Богдан Алимпијевић, Софија Јовановић, Марија Станојевић, Маша Максимовић, Алекса Алимпијевић, Ива Петровић, Бојана Малешевић, Марија Симић, Владимир Андрејић, Миа Шолак,  сви ученици Музичке школе „Владимир Ђорђевић“ из Алексинца, са којима ради њихова наставница, Станка Бацковић.

            Невена Аксентијевић, Мирјана Новаковић и Јелена Рубаковић, студенткиње Факултета музичке уметности из Ниша, завршиле су ово изузетно вече својим музицирањем на виолинама које је, као и приликом ранијих наступа, измамило искрено одушевљење публике.

авг
21

У галерији Центра за културу отворена изложба слика Сретка Дивљана

Сликар новог експресионизма

             Синоћ је у препуној галерији Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“ отворена изложба слика Сретка Дивљана. Посетиоци су имали  прилику да присуствују отварању изложбе једног  изузетног уметника.

            Сретко Дивљан је рођен 1946. године у Новој Пазови. Завршио је Факултет ликовних уметности у             Београду 1973. године. Магистрирао је на истом факултету 1975. године. Члан је УЛУС-а од 1974. године. Излагао је на више од 70 колективних изложби, као и на  више од 40 самосталних, у земљи и иностарнству.

            Изложбу је отворио проф. Слободан Штетић, који је том приликом, поред осталог, рекао: „Богат уметнички опус сликара Сретка Дивљана, стваран готово пола века, обележен је необично великим бројем слика, цртежа и графика у којима је крајње исходиште изванредан цртачки дар.  Дивљан је омеђен сопственим, самосвојним ликовним симболима, често из детињства и најраније младости, али и садашњости, коју доживљава из готово свих углова савременог живота.

авг
21

Сабор народног умећа и стваралаштва

    

  Други дан овогодишње манифестације Дани српскога духовног преображења започео је Сабором народном умећа и стваралаштва, који се одржава већ пет година. Ова манифестација представља изложбу пољопривредних производа, здраве хране, сувенира, различитих рукотворина. Сабор је и ове године окупио готово педесет  произвођача разноврсних пољопривредних производа: ракијe, винa, медa, као и осталих производа домаће радиности, народних ношњи, женских ручних радова, сувенира од дрвета, воска, стакла...

    Сабору се прво обратила директорка ТСО Десспотовац Ана Богдановић, поздравивши све окупљене у градском парку у Деспотовцу, а потом и председник СО Деспотовац Ненад Јовановић, који је изразио задовољство због трајања ове манифестације, пожелео јој све већи број учесника и нагласио да ће локлана самоуправа увек пружати сваки вид помоћи и подршке оваквим и сличним манифестацијама.

Сабор народног умећа потрајао је до поподневних часова уз музику  и дружење.

 

авг
20

Отворени 23. Дани српскога духовног преображења

Деспотова светлост као водиља кроз векове       

         У Деспотовцу, на Тргу деспота Стефана Лазаревића, синоћ су свечано  отворени 23. Дани српскога духовног преображења. Свечано отварање манифестације окупило је и ове године велики број гостију, али и бројну публику, што говори о  значају  манифестације и потреби за њеним трајањем.

         У име општине Деспотовац као организатора и покровитеља Дана преображења  окупњеним гостима и публици  обратио се председник општине Деспотовац Дејан Ненадовић, који  је посебно поздравио уважене госте:  саветника председника Републике Србије Станиславу Пак Станковић, председника Програмског савета Дана српскога духовног преображења проф. др Гордану Јовановић као и остале чланове Савета, председнике суседних општина, одборнике СО Деспотовац, чланове Општинског већа, директоре јавних предузећа и установа, као и спонзоре манифестације.

         Председник Ненадовић је овом приликом рекао:

         „Опет нас је окупило преображењско вече у Деспотовом граду, на Деспотовом  тргу, поред његовог   споменика. То што је над  овим делом Србије   надвијен ореол вечне светлости Светог деспота Стефана Лазаревића, чак и у оним временима када се мислило да  те светлости нема,  известан је разлог трајања ове манифестације,  као и земље и народа коме припада и чије име у свом називу носи. Двадесет три године трају Дани српскога духовног преображења, дани који својим садржајем и програмом  представљају блистав пример на мапи културних манифестације у Србији.