XXIII дани преображења

авг
27

Књижевно вече са Енесом Халиловићем

    Осме вечери 23. Дана српскога духовног преображења у свечаној сали Народне библиотеке одржано је књижевно  вече са песником и писцем  Енесом Халиловићем. Књижевне вечери  су традиционални догађај у оквиру манифестације, који је и ове, као и предходних година, окупио љубитеље писане речи.

             Енес Халиловић (1977. Нови Пазар) је приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник.

Основао је новинску агенцију Санапресс, књижевни часопис Сент и веб часопис за књижевни интервју Екерман.

Објавио је збирке поезије: “Средње слово” (1995), “Блудни парип” (2000), “Листови на води” (2007) и “Песме из болести и здравља” (2011), “Ломача” (изабране песме, 2012), збирке прича “Потомци одбијених просаца” (2004) и “Капиларне појаве” (2006), драме “Ин виво” (2004) и “Кемет” (2010) и роман “Еп о води” (2012).

   Приче, поезија и драме Енеса Халиловића објављене су у засебним књигама на енглеском, пољском, француском и македонском језику, а проза и поезија је превођена на енглески, немачки, шпански, француски, пољски, румунски, украјински, мађарски, словеначки, летонски, албански, македонски, грчки и каталонски језик.

 

   Халиловићеву драму “Комад о новорођенчадима која говоре” премијерно су извели глумци берлинског театра “Шаубине“ 10. марта 2011. године. Халиловић је заступљен у бројним песничким и прозним антологијама у земљи и иностранству. Добитник је Златне значке за допринос култури као и књижевних награда „Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“ и „Меша Селимовић“, коју је добио за књигу песама Зидови.

   Током књижевне вечери о раду књижевника Енеса Халиловића говорио је  књижевни критичар и преседник  Програмског одбора РТС, Драгољуб Којчић: „Човек никада не може да одоли емоцији сећања. Ја у овом истом простору памтим да сам у друштву великих, значајних имена, изузетних људи, сада покојних академика Павла Ивића и Мирослава Пантића, говорио о једном јерменском песнику Бапкену Симоњану, који  има исто тако разноврсну и богату биографију  као Енес Халиловић. Са друге стране, ово је град који има једну специфичност, коју ћу вечерас  искористити: град у коме је могуће говорити о две сфере нашег битисања. Могуће је говорити о једној партикуларној, националној,  али и, са највећом дубином и готово страхопоштовањем,  говорити о универзалној теми. Ово је простор који су обележиле неугасиве сени деспота Стефана Лазаревића, који је својом биографијом и оним што је остало иза њега , један од најважнијих светлећих стубова  националне културе. “

О делу Енеса Халиловића, Драгољуб Којцић ј потом рекао:

   „О Енесовом делу је заправо  тешко говорити. То је човек који је до сада освојио готово све вредне књижевне  награде, у шали кажем да му је још  једино  Нобелова награда преостала.  Ми смо имали изузетно богату песничку традицију, али је  после тога уследило затишје. У последње  време веома често се подсети стихова Енеса Халиловића. Та  Енесова зрнца, ти бисери од речи,  у овом нашем прилично банализованом и ојађеном свету,  пуно значе. Енес је уочио да се највећа мистерија, највећа тајна, подстрек животу - у еросу.  О патњи, болу, љубави, лепој природи и отаџбини многи су писали, али о лимесу постојања, ја не памтим  да је ико икада.  На једној страни, Халиловић покушава да врати еминентну људску тему постојања на светлост дана и да нам је предочи, да нам је врати као тему за размишљање. Са друге стране, морам да кажем да је језик Енеса Халиловића нешто надвремено и надрегионално.”

    Публици  се обратио и сам аутор, Енес Халиловић: „Ја сам се у свим својим претходним књигама бавио доста античком културом, културом  Римске империје, древном Месопотамијом и установио сам  да свако време поседује и језичке и филозофске вредности које шаље у будућност. Тако  ће и наше време  оставити  одређене вредности некоме  у будућности. Фасцинантно је сазнање да сви народи и сви језици учествују заједно у културној историји човечанства. Кључна порука саме културе је комуникација”.

   Збирка песама за коју је Енес Халиловић добио награду „Меша Селимовић“ носи назив Зидови.Из ове  збирке песник је окупљеној публици прочитао неколико песама, а потом и једну приповетку. Све што је прочитано и изговорено на овој књижевној вечери, отвара многа питања и жељу код слушаоца да отвоти корице Халиловићевих књига, јер је у њима много тога другачијег, несвакидашњег, загонетног.

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC