XXIII дани преображења

авг
20

Отворени 23. Дани српскога духовног преображења

Деспотова светлост као водиља кроз векове       

         У Деспотовцу, на Тргу деспота Стефана Лазаревића, синоћ су свечано  отворени 23. Дани српскога духовног преображења. Свечано отварање манифестације окупило је и ове године велики број гостију, али и бројну публику, што говори о  значају  манифестације и потреби за њеним трајањем.

         У име општине Деспотовац као организатора и покровитеља Дана преображења  окупњеним гостима и публици  обратио се председник општине Деспотовац Дејан Ненадовић, који  је посебно поздравио уважене госте:  саветника председника Републике Србије Станиславу Пак Станковић, председника Програмског савета Дана српскога духовног преображења проф. др Гордану Јовановић као и остале чланове Савета, председнике суседних општина, одборнике СО Деспотовац, чланове Општинског већа, директоре јавних предузећа и установа, као и спонзоре манифестације.

         Председник Ненадовић је овом приликом рекао:

         „Опет нас је окупило преображењско вече у Деспотовом граду, на Деспотовом  тргу, поред његовог   споменика. То што је над  овим делом Србије   надвијен ореол вечне светлости Светог деспота Стефана Лазаревића, чак и у оним временима када се мислило да  те светлости нема,  известан је разлог трајања ове манифестације,  као и земље и народа коме припада и чије име у свом називу носи. Двадесет три године трају Дани српскога духовног преображења, дани који својим садржајем и програмом  представљају блистав пример на мапи културних манифестације у Србији.

 

          Користим ову свечану прилику да се захвалим свима онима који су на било који начин учествовали у настанку и трајању Дана српскога духовног преображења, од идејних покретача, преко чланова Програмског савета, чланова Организационог одбора, покровитеља, спонзора, учесника у програмима, до људи задужених за техничку реализацију и медијско представљање.  Поред програма врхунског уметничког садржаја, Дане преображења посебно издваја научни скуп као изузетна вредност која је под својим окриљем сваког августа годинама уназад у Деспотовац сабирала највећа имена домаћих, али неретко и страних хуманистичких наука. Стотине научних радова сабраних у зборнике понос  су од  националног  значаја   у издаваштву научне литературе.”

         Част да свечано отвори 23. Дане српскога духовног преображења припала је проф. др Мирку Милетићу, члану Програмског савета манифестације.  Он је том приликом, поред осталог, рекао:

         „Привилегија ми је, као члану Програмског савета ове научне, уметничке и културне манифестације и немерљиво велика част као рођеном Деспотовчанину, што могу да вам се обратим на њеном почетку. Прохујали су векови од те 1407. године, када је Деспот Стефан Лазаревић почео да остварује обећање дато кнезу Лазару, гледајући у већ сазидани манастир Раваницу:“Већи и лепши ја ћу саградити.“ И почео је  да подиже Манасију. Можда је то мит, полуизмишљена или измишљена прича, коју је, одлика је то сваког мита, тешко научно проверити. Али је, као и сваки мит, делотворан. Без њега, као једног од оснивачких митова, дакле камена темељца постојања сваког народа, опстанак Срба и српског национа у универзуму, у бескрајном плавом кругу са звездом у њему, не би био могућ. Јер, кроз све те векове, та звезда водиља „Нама сија“ и Деспотовим сјајем...

Као и кроз минуле векове, упорно, доследно, зашто да не, и – епигонски, и ове године корачамо Деспотовим путем. Ако и залутамо којом странпутицом, немојте замерити. Знамо да је Деспот Стефан Високи – државник, градитељ, уметник, витез, превише виок за наше могућности... Често разломљена, истањена и кривудава, али упркос свему непрекинута духовна вертикала, дужа од шест векова, трајнија од тринаест столећа, постоји и опстаје у Данима српскога духовног преображења.“

 

         Уметнички део програма на  првом преображењском дану извео је Академски хор „Обилић“, који делује у оквиру  АКУД „Бранко Крсмановић“. Академски хор "Обилић" основан је 1884. године при  Универзитету у Београду, тадашњој Великој школи, под називом Академско певачко друштво "Обилић". Хором су дириговали: Јосиф Маринковић,  Станислав Бинички, Јован Бандур, Ловро Матачић, Светолик Пашћан,  Бранко Драгутиновић.

Неколико година по обнављању рада (1945. године), под руководством маестра Богдана Бабића,  хор (под именом Академски хор "Бранко Крсмановић") постаје значајан чинилац тадашње југословенске музичке продукције, о чему сведоче бројна признања : прве награде у Арецу, Ланголену, Москви, Бечу,  Минхену ...

Од 1981. године професор Даринка Матић Маровић је диригент и уметнички руководилац хора. Она својом великом креативношћу, енергијом и ентузијазмом постиже највише уметничке домете Академског хора “Бранко Крсмановић" на  домаћој и међународној музичкој сцени.

Међу највеће успехе хора убрајају се: осам тромесечних турнеја по САД  и Канади - првих шест под руководством маестра Богдана Бабића и две под руководством Даринке Матић  Маровић, укупно преко 500 концерата,  као и турнеје по Шведској, Финској, Чешкој, Словачкој, Пољској, НР Кини, Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Италији, Румунији, Бугарској, Русији, Великој Британији, Француској, Шпанији, Мађарској, Грчкој, Мексику, Аргентини, учешће на  прослави 2000 година хришћанства у Риму и на Првом светском хорском фестивалу у Бечу 2001. године.   

Делујући у оквиру АКУД  “Бранко Крсмановић" 1991. године хор је вратио своје првобитно  име "Обилић".

         Прво овогодишње преображењско вече у Деспотовцу остаће запамћено по још једном величанственом наступу овог славног хора, који је извео богат програм испуњен композицијама духовне и изворне народне музике у врхунском уметничком извођењу.

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC