XXI дани преображења

авг
21

У галерији Центра за културу отворена изложба слика

Изложбу у Деспотовцу    отворио је  академик Никола Кока Јанковић, док је о његовом уметничком раду, идејама које га покрећу, интелектуалном  и емоционалном приступу темама које обрађује, говорио је професор Јован Пејичић. Из његовог говора на отварању ове изложбе издвајамо следеће: „Деспот Стефан Високи Лазаревић, владар, ратник, задужбинар, песник, преводилац, личност украшена венцем светитељства 1927. године. Личност по свему јединствена, јер  српски петнаести век сија управо светлошћу деспота Стефана Лазаревића, сија оном светлошћу коју проноси све до нашега времена и коју ће и даље носити његова задужбина манастир Манасија. То је једна страна. На другој страни имамо „Слово љубве“, врхунско песничко остварење деспота Стефана Лазаревића, репрезентативно дело европских световних вредности, времена у којима је деспот Стефан Лазаревић живео и стварао. Састали смо се да узвеличамо личност и дело деспота Стефана Лазаревића, онако, како су га, машта и дух, рука и дар

Болета Милорадовића представили, сачували и оставили нашем потомству и свеукупној српској ликовној уметности“.

Божидар Боле Милорадовић о изложби „Слова љубве“ каже:

„Почетак ове приче било је моје дивљење образовању и витештву деспота Стефана Лазаревића Високог, дивљење човеку отмених манира, који је зрачио „мимо свих“, а онда и тој префињеној, ненаметљивој, а задивљујућој раскоши златног доба српске средњовековне уметности  и  на крају, или најпре, „Слово љубве“, песма оскудног обима, неоскудних дарова или неоскудних даровања“.

Издавачка фондација Архиепиоскопије, београдско- карловачке ову књигу је приредила, 2012. године, поводом 585.годишњице од упокојења деспота Стефана Лазаревића, али је из техничких разлога објављена 2013. године.

Биографија Божодара Болета Милорадовића

Божидар Боле Милорадовић рођен је 1934. године у Голочелу код Крагујевца. Матурирао је у Гимназији у Крагујевцу. Нема никаквих сликарских шкoла, већ је самоук.

Пионир је у изради савремених филмских плаката, а пре свега истакнут у бављењу лепотом књиге. Постао је јединствен, ликовно препознатљив по својој ликовној луцидности и сликарској оргиналности. Добитник је најважнијих награда у области културних и пригодних плаката, као и у области ликовно и графички оплемењених књига. Има преко сто изложби. 

За своје свеукупно ликовно стваралаштво добио је „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда, а Уредбом о додели посебних признања уметницима за врхунски допринос националној култури у Републици Србији- националну пeнзију.

 

 

 

 

 

 

TURISTIČKO - SPORTSKA ORGANIZACIJA

DESPOTOVAC