ВЕСТИ

Фолклор – најлепши начин за затварање Дана

Последњи дан овогодишње манифестације, недеља, празник Успенија Пресвете Богородице, протекао је у знаку фолколора. Наиме, у холу основне школе у Деспотовцу одржан је целодневни семинар на тему „Народне игре у Горњој Ресави“. Предавач је била Дајана Костић, која је крајем последње деценије 20. века радила обимно теренско истраживање, преточено у књигу Обичаји, песме и игре у Горњој Ресави, и која се већ дуги низ година бави како истраживањем фолколора, тако и фолклорним педагошким радом. Семинар је окупио неколико десетина полазника, махом из културно-уметничких друштава са територије општине Деспотовац, али је било и учесника из других места. Семинар је имао за циљ да упозна полазнике са изворним елементима народних игара у Горњој Ресави, који су временом потиснути или промењени, а често и заборављени.

У касним послеподневним часовима одржано је представљање поменуте књиге, која је иначе издата 2001. године, а потом је Дајана Костић представила неколико типова првенствено женских народних ношњи какве су се од 19. века носиле у појединим селима Горње Ресаве. С обзиром на то да су бројне ношње биле изложене пред присутном публиком, те да су их облачили неки присутни чланови ресавских фолклорних друштава, овај део програма је био посебно занимљив и многима инспиративан.

Дан у знаку фолклора донео је исто такво вече. Двадесет четври преображењски дани у Деспотовцу завршени су концертом Националног ансамбла „Коло“, те је и овога пута манифестација завршена, може се рећи, на најлепши могући начин. Националне фолклорне игре из свих делова Србије, али и ван ње, изведене у перфектној уиграности и уметничкој обради традиционалног, донеле су публици, која је дословно у потпуности испунила трибине спортске хале, још једно незаборавно лепо великогоспојинско вече.

Ансамбл „Коло“ је свој први концерт имао далеке 1948. године на свечаној академији у Народном позоришту у Београду. У кореографији Олге Сковран, која је уједно била и руководилац ансамбла, „Коло“ је извело три тачке: „Банатска момачка игра“, „Калач“ и „Игре из Србије“.

Ускоро ансамбл постаје све познатији, и већ после месец дана одржава још два концерта у Београду, а своје прво гостовање у иностранству, у Швајцарској, бележи у марту 1950. године.

Са порастом популарности и интересовања, расте и ансамбл. Само шест месеци после оснивања, „Коло“ добија хор од тридесет чланова, затим и оркестар.

Ансамбл је током своје историје успоставио сарадњу са еминентним српским кореографима, као што су: Драгомир Вуковић, Десанка Ђорђевић, Радојица Кузмановић, Милорад Лонић, Добривоје Путник, Мира Сањина, Братислав Грбић и др. Данашњи ансамбл има око 140 кореографија.

Са ансамблом су сарађивали и истакнути српски музичари, композитори и диригенти: Петар Јосимовић, Јосип Славенски, Стеван Христић, Никола Херцигоња, Оскар Данон, Душан Сковран, Зоран Христић и др.

Ансамбл „Коло“ је у досадашњих 60 година постојања приредио више од 5.000 концерата, пред око 10 милиона гледалаца, у најпрестижнијим концертним салама: Метрополитен, Палата Шајо, Карнеги хол, Ројал фестивал хол, Опера у Келну, Театар Фениче, Бољшој театар, Опера у Амстердаму, Кембриџ театар...

Своје данашње име ансамбл народних игара и песама добио је 1953. године, а име су му дали сами играчи.

JUS OUT 2016

Осмим даном манифестације, у петак, 26. августа, подно и унутар зидина манастира Манасије оживљен је дух средњовековља. У вечерњим сатима отворен је тродневни Међународни витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“ – JUST OUT 2016. Посетиоци су у рушевинама Ресавске преписивачке школе могли да погледају пригодне изложбе о витешком реду Змаја и историји Манасије, као и друге музејске поставке са средњовековним експонатима. Након свечаног отварања, коме је присуствовао и руски амбасадор Чепурин, поред других високих званица, уследио је наступ плесне групе „Una Saga Serbica“. Гости су уживaли у тактовима средњовековне музике и плесу у извођењу гостију из Русије, Украјине и Француске. Многобројна публика је бурно поздравила дефиле витешких група. Поред „Белих орлова“ и других трупа из Србије, пред публику су изашли и чланови витешких група из: Француске, Данске, Мађарске, Италије, Републике Српске, Бугарске, Чешке, Румуније, Украјине и др. Најпре су витешке вештине показали припадници Коњичког клуба „Љубичево“, а публику је без даха оставио плес ватре и мача у извођењу украјинске плесне групе. Потом су публици представљене вештине мачевања из различитих историјских периода – оклопно и неоклопно мачевање, све до савременог.

Претпоследњи дан манифестације, субота, 27. август, протекао је, такође, око зидина Манасије. Већ од 11 часова публика је могла да се дружи са припадницима витешких група, да се боље упозна, не само кроз борбе, већ и кроз радионице са борилачким вештинама и средњовековним начином живота. Нарочиту пажњу заслужују радионицу за најмлађе. Витешко село је било посећено изнад свих очекивања – реч је о хиљадама посетилаца, што наговештава трајање овог вида окупљања. Вече је завршено пригодним програмом, дефилеом витезова и борбама. Публика ће и последњег дана манифестације моћи да се дружи са витезовима.

„Ваљевска болница“ – уметност и историја

Дан препун разноврсних догађаја завршен је на Тргу деспота Стефана  позоришном представом „Ваљевска болница“, у извођењу глумаца Крушевачког позоришта, које је ову представу радило у копродукцији са Центром за културу „Вук Караџић“ из Лознице и Факултетом уметности Универзитета у Приштини, обележавајући на тај начин велики јубилеј – 100 година од почетка Првог светског рата. Представа се заснива на мотивима трећег тома романа Време смрти Добрице Ћосића, а избором дела великог српског писца даје се посебан значај највећим остварењима српске књижевности  20. и 21. века. Славенко Салетовић је радио режију, а главне улоге су поверене: Марку Живићу, Андријани Виденовић, Милији Вуковићу, Дејану Цицмиловићу, Биљани Николић, Небојши Вранићу итд.

Деспотовачка публика је имала прилику да гледа представу врхунског уметничког квалитета, али и да се подсети великих догађаја из националне историје прошлог века, чије поуке не престају да вреде и да опомињу.

Вече за филм

У касним поподневним часовима у холу Основне школе „Деспот Стефан Високи“ публика је имала прилику да погледа филм „Отаџбина“ у режији Олега Новковића. Филм прати судбину избеглица у сопственој земљи, Срба који одлазе са Косова у Београд, након последњег прогона.  Сценарио за филм урадила је Милена Марковић, а болну, мучну, али реалну стварност добро познату многима, кроз улоге су пренели: Нада Шаргин, Вук Костић, Марта Бјелица, Небојша Глоговац, Анита Манчић, Милица Михајловић…

Након играног филма, приказан је и дугометражни играни филм „Милица“, сценаристе и редитеља Драгана Елчића. Филм говори о девојчици Милици Ђорђевић, једином српском детету које последњих година живи у Призрену, са још двадесетак својих сународника. Филм слика стварност Срба на Косову данас кроз животну причу осмогодишње девојчице.

 

Најлепша етно-разгледница Србије

Седми преображењски дан у Деспотовцу био је све до касних вечерњих сати испуњен разноврсним садржајима. Започео је у градском парку петим Сабором народног умећа и стваралаштва, који је и ове године окупио велики број излагача, али и посетилаца.  Сабор  су свечано отворили Ана Богдановић, в. д. директора ТСО Деспотовац, и Радиша Радосављевић, пољопривредни произвођач из Медвеђе и овогодишњи добитник Плакете општине Деспотовац. Градски парк је наликовао најлепшој шареној етно-разгледници Србије, а на десетинама штандова били су изложени производи од воћа, кукуруза, меда, воска, природних тканина, млека…  Сабор је, као и ранијих година, био изложбено-продајног карактера.

НАЈАВА ПРОГРАМА